Dok su veliki delovi Severne Amerike još osećali posledice vrelog leta, u Nunavutu je tundra već prelazila iz zelene u crvenu, narandžastu i žutu. Satelit „Landsat 9“ zabeležio je upečatljivu promenu iste oblasti između 27. jula i 6. septembra, pokazujući koliko brzo na krajnjem severu stiže jesen.
Snimci prikazuju predeo uz reku Kopermajn, uzvodno od naselja Kugluktuk. Tokom leta, nisko rastinje formira gotovo neprekidan zeleni tepih između reka i brojnih jezera. Početkom septembra ista površina izgleda kao da je prekrivena širokim potezima crvene i zlatne boje.
Za promenu su odgovorne biljke prilagođene hladnoj tundri: niski žbunovi vrbe i breze, borovnica, medveđe grožđe i druge vrste koje rastu blizu tla. One ne mogu da razviju visoke krošnje kao šume u umerenim predelima, ali njihov zajednički sezonski preobražaj iz svemira deluje jednako upečatljivo.
NASA Earth Observatory objavila je snimke načinjene instrumentom OLI na satelitu „Landsat 9“. Analiza sedmogodišnjih satelitskih podataka, sprovedena sa Univerzitetom države Južna Dakota, pokazala je da boje u ovom regionu počinju da se menjaju početkom septembra i da vrhunac uglavnom dostižu sredinom meseca.
Spektakl je kratak. U najsevernijim oblastima period najintenzivnijih boja ponekad traje samo nedelju dana ili kraće. Biljke moraju brzo da reaguju na skraćivanje dana i pad temperature jer između leta i prvog ozbiljnog zimskog vremena nema dugog prelaznog perioda.
Zelenu boju listovima daje hlorofil, molekul koji biljkama omogućava da koriste Sunčevu energiju za proizvodnju hrane. Hlorofil nije stabilan i biljka ga neprestano obnavlja dok ima dovoljno svetlosti i toplote. Kada dani postanu kraći, a temperature niže, proizvodnja se usporava i zeleni pigment počinje da nestaje.
Tada postaju vidljivi drugi pigmenti koji su ranije bili prikriveni. Karotenoidi stvaraju žute i narandžaste tonove, dok antocijanini daju crvenu boju. Konačna nijansa zavisi od biljne vrste, temperature, količine svetlosti i drugih uslova. Zbog toga se i susedni delovi tundre mogu menjati različitom brzinom.
Ovakvi snimci nisu samo lepe fotografije. Vreme početka i trajanja promene boje predstavlja podatak o sezonskom ritmu vegetacije. Dugoročno poređenje pokazuje da li biljke ranije počinju prolećni rast, koliko traje njihova aktivna sezona i kada ulaze u jesenje mirovanje. Sve su to važni pokazatelji reagovanja ekosistema na promenu klime.
Sateliti omogućavaju praćenje udaljenih oblasti u kojima je terensko merenje teško i skupo. Nunavut zauzima ogroman prostor sa veoma malim brojem stanovnika, pa se svaka lokacija ne može redovno obilaziti. „Landsat“ zato pruža ujednačen zapis iste površine kroz vreme.
Najzanimljiviji deo priče je kontrast između sporih planetarnih promena i izuzetno brzog sezonskog preobražaja. Klimatski trendovi prate se decenijama, ali tundra svoju najupadljiviju promenu može završiti za nekoliko dana. Ko zakasni samo jednu nedelju, iz aviona ili sa zemlje možda će umesto crvenog prostranstva zateći već ogoljene biljke i prvi sneg.
S.B.
