Artroza kolena pogađa milione ljudi i može pretvoriti hodanje, penjanje uz stepenice ili ustajanje iz stolice u bolan napor. Pacijentima se nude različite terapije, od vežbanja i ortopedskih pomagala do lasera, ultrazvuka i električne stimulacije. Velika analiza kliničkih ispitivanja sada pokazuje da tehnološki složeniji postupak ne mora automatski da bude i delotvorniji.
Istraživači su objedinili rezultate 139 kliničkih studija u kojima je učestvovalo gotovo 10.000 osoba sa artrozom kolena. Poređeno je 12 nefarmakoloških pristupa, uključujući ortoze za koleno, uloške, kineziološke trake, vežbanje u vodi, klasične vežbe, terapijski ultrazvuk, električnu stimulaciju, laser visokog intenziteta i terapiju udarnim talasima.
Nije sprovedeno samo jednostavno poređenje dve terapije. Primenjena je mrežna meta-analiza, statistička metoda koja omogućava istovremeno upoređivanje većeg broja postupaka, čak i kada svi nisu direktno testirani jedni protiv drugih u istom ispitivanju. Posmatrani su bol, ukočenost i sposobnost pacijenata da obavljaju svakodnevne fizičke aktivnosti.
Rezultati objavljeni u naučnom časopisu „PLOS One“ izdvojili su ortoze za koleno kao jedan od ukupno najbolje rangiranih pristupa. Njihovo korišćenje bilo je povezano sa ublažavanjem bola i ukočenosti, ali i sa boljom pokretljivošću. Ortoza može da stabilizuje zglob, promeni raspodelu opterećenja i pruži osećaj sigurnosti prilikom kretanja.
Vežbe i terapija u toploj vodi posebno su se dobro pokazale kod smanjenja bola. Voda rasterećuje zglob jer telo delimično nosi sila potiska, dok njen otpor omogućava jačanje mišića bez naglih udara. To može biti naročito korisno osobama koje zbog bola ili viška kilograma teško izvode vežbe na suvom.
Redovno vežbanje istovremeno je pokazalo doslednu korist i za bol i za fizičku funkciju. Snažniji mišići natkolenice mogu da preuzmu deo opterećenja i poboljšaju kontrolu pokreta. Efekat ipak zavisi od pravilnog izbora i doziranja vežbi, pa nalaz ne znači da svaki pacijent treba samostalno da započne intenzivan trening.
Od tehnološki naprednijih opcija određene koristi pokazali su laser visokog intenziteta i terapija udarnim talasima. Terapijski ultrazvuk se, međutim, u većini poređenja nalazio pri dnu liste. To ne dokazuje da nikome ne može pomoći, ali dovodi u pitanje njegovo rutinsko biranje samo zato što deluje savremeno ili zahteva poseban aparat.
Prednost jednostavnijih postupaka nije samo u rezultatima. Ortoze i prilagođeno vežbanje često su dostupniji i jeftiniji, a ne nose gastrointestinalne i kardiovaskularne rizike koji mogu pratiti dugotrajnu upotrebu pojedinih lekova protiv bolova i upale. To je naročito važno kod starijih ljudi koji već uzimaju više terapija.
Autori ipak upozoravaju da rangiranje nije konačna presuda. Uključene studije razlikovale su se po broju učesnika, trajanju terapije i načinu merenja uspeha. Nije ni svaka ortoza ista, kao što se razlikuju programi vežbanja, temperatura vode i iskustvo terapeuta. Buduća istraživanja treba da pokažu koje kombinacije daju najbolji odnos koristi, rizika i cene.
Najvažnija poruka nije da postoji jedno univerzalno rešenje, već da praktični i dostupni postupci zaslužuju ozbiljno mesto u lečenju. Artroza je hronično stanje, pa najbolji plan često nastaje kombinovanjem kontrole telesne mase, prilagođenog kretanja, fizikalne terapije, pomagala i lekova kada su potrebni. Odluku treba donositi uz stručnu procenu, posebno ako je koleno otečeno, nestabilno ili bol naglo postaje jači.
S.B.
