Bakterije u crevima ne razlažu samo hranu već proizvode nove molekule koji mogu da utiču na ćelije ljudskog organizma. Jedan od njih je urolitin A, jedinjenje koje nastaje kada određene crevne bakterije prerade sastojke iz nara, oraha i pojedinih vrsta bobičastog voća. Novo istraživanje pokazuje da ovaj molekul može da uključi program obnove crevne sluzokože.
Crevni zid ima zahtevan zadatak. Mora da propusti hranljive materije, a istovremeno zadrži bakterije, toksine i štetne čestice. Njegove epitelne ćelije zajedno sa zaštitnom sluzi čine barijeru koja se stalno obnavlja.
Kod Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa ta barijera može da oslabi. Bakterijski proizvodi tada dospevaju na mesta na kojima pokreću dodatnu reakciju imuniteta. Nastaje krug upale, oštećenja i novih imunoloških odgovora koji može da izazove bol, krvarenje i dugotrajne komplikacije.
Istraživači Univerziteta u Luisvilu proučavali su dejstvo urolitina A na receptor AHR. Ovaj protein služi kao senzor za poruke koje dolaze iz hrane, mikroorganizama i životne sredine. Poznato je da pojedini toksini preko njega izazivaju štetne efekte, dok neka prirodna jedinjenja podstiču zaštitu.
Nova studija ukazuje da ishod zavisi od mesta i jačine aktivacije. Urolitin A je selektivno uključio AHR u epitelnim ćelijama creva. Zatim je pokrenut kompleks NLRP6, poznat kao inflamazom.
Naziv može da zavara jer se inflamazomi obično povezuju sa upalom. Ipak, NLRP6 u odgovarajućim ćelijama i pri umerenoj aktivnosti može imati suprotnu ulogu. Podstiče oslobađanje kontrolisane količine signalnih molekula koji ubrzavaju obnovu sluzokože, povećavaju stvaranje zaštitne sluzi i jačaju antimikrobnu odbranu.
Prema rezultatima objavljenim u časopisu „Nature Communications“, istraživači su pokazali da prirodni proizvod mikrobiote može da sarađuje sa urođenim odbrambenim sistemom umesto da ga samo potiskuje. To je važna promena perspektive, jer nisu svi putevi povezani sa upalom nužno štetni u svakoj situaciji.
Otkriće ipak ne znači da nar ili orasi predstavljaju lek za zapaljenske bolesti creva. Ljudi nemaju isti sastav mikrobiote, pa ne proizvode svi jednaku količinu urolitina A posle istog obroka. Neko može posedovati bakterije potrebne za njegovo stvaranje, dok ih druga osoba gotovo uopšte nema.
Zato se razmatra razvoj preciznijih terapija koje bi sadržale urolitin A, bakterije koje ga proizvode ili molekule sposobne da na isti način aktiviraju ciljane ćelije. Takav pristup morao bi da izbegne preterano uključivanje AHR-a u drugim tkivima, gde isti receptor može imati sasvim drugačiji efekat.
Postojeće terapije za Kronovu bolest i ulcerozni kolitis često smanjuju aktivnost imunološkog sistema. To može zaustaviti štetnu upalu, ali ne obnavlja uvek dovoljno brzo fizičku barijeru creva. Budući tretman mogao bi da spoji kontrolu upale sa aktivnim podsticanjem popravke.
Istraživanje pokazuje koliko je granica između „dobrog“ i „lošeg“ imunološkog signala složena. Isti sistem može oštetiti tkivo kada radi previše ili na pogrešnom mestu, a pomoći njegovom zarastanju kada je pravilno usmeren.
Najvažnija poruka nije da jedna namirnica rešava hroničnu bolest, već da proizvodi nastali u razgovoru hrane, bakterija i crevnih ćelija mogu otkriti potpuno nove terapijske puteve.
S.B.
