Istraživačka grupa Univerziteta Vašington priprema dokumentaciju kojom će od američke Uprave za hranu i lekove zatražiti odobrenje za prvo ispitivanje svoje vakcine protiv fentanila na ljudima. Eksperimentalna terapija nije zamišljena kao zamena za postojeće lečenje zavisnosti, već kao dodatna zaštita od predoziranja i povratka drogi.
Fentanil je izuzetno snažan sintetički opioid. Njegovi molekuli brzo prelaze iz krvi u mozak, gde se vezuju za opioidne receptore. U previsokoj dozi mogu toliko usporiti disanje da osoba ostane bez dovoljno kiseonika.
Imunski sistem obično ne reaguje snažno na molekul fentanila jer je on veoma mali. Naučnici zato njegovu bezopasnu hemijsku kopiju povezuju sa većim nosačem koji organizam može da prepozna. Posle vakcinacije stvaraju se antitela oblikovana tako da hvataju fentanil u krvotoku.
Nastali kompleksi su preveliki da lako prođu zaštitnu barijeru između krvi i mozga. Droga bi tako bila zadržana izvan centralnog nervnog sistema dok se ne razgradi i izluči, čime bi se oslabili euforični efekat i rizik od smrtonosnog prestanka disanja.
Axios je izvestio da Pravetoni istraživačka grupa namerava da zatraži dozvolu FDA za kliničko ispitivanje nakon višegodišnjih laboratorijskih i pretkliničkih provera. Prva faza na ljudima prvenstveno bi procenjivala bezbednost, dozu i sposobnost vakcine da izazove stvaranje antitela.
Vakcina nije hitni lek za osobu koja se već predozirala. U takvoj situaciji i dalje je potrebna brza primena naloksona, pozivanje hitne pomoći i održavanje disanja. Imunitetu su posle vakcinacije potrebne nedelje da razvije odgovarajuću zaštitu.
Jedno od najvažnijih pitanja jeste specifičnost. Antitela bi trebalo da prepoznaju fentanil i bliske ilegalne derivate, a da ne blokiraju sve lekove protiv bolova. Pacijentu će možda biti potrebna anestezija ili opioidna terapija posle ozbiljne povrede, pa lekar mora znati kako vakcina utiče na takvo lečenje.
Zaštita takođe verovatno neće biti potpuna niti trajna. Nivo antitela vremenom opada, zbog čega mogu biti potrebne dodatne doze. Postoji i rizik da osoba pokuša da savlada blokadu uzimanjem veće količine droge, što može dovesti do drugih opasnih posledica.
Etičko pitanje dobrovoljnosti biće veoma važno. Vakcina protiv supstance koja izaziva zavisnost ne bi smela automatski da se nameće zatvorenicima, maloletnicima, trudnicama ili ljudima uključenim u programe lečenja.
Ako se pokaže bezbednom i efikasnom, mogla bi pružiti dodatni period zaštite ljudima u oporavku, naročito nakon duže apstinencije kada je tolerancija niža, a povratak ranijoj dozi posebno opasan.
Vakcina ne rešava društvene uzroke zavisnosti, ilegalno tržište niti prisustvo fentanila u drugim drogama. Ona predstavlja mogući novi sloj odbrane – biološku prepreku između molekula u krvi i receptora u mozgu.
S.B.
