Projekat Hiu u Indoneziji pokušava da zaštitu ajkula zasnuje na promeni ekonomskog razloga zbog kojeg se one love. Umesto zahteva da ribari jednostavno ostanu bez prihoda, organizacija njihove čamce i znanje o moru pretvara u osnovu za ekoturizam, naučno praćenje i druge poslove.
Naziv projekta potiče od indonežanske reči „hiu“, koja znači ajkula. Program sarađuje sa ribarima uključenim u jednu od velikih industrija lova na ajkule. Njihova plovila, nekada korišćena za izlov, preuređuju se za prevoz posetilaca i istraživača.
Ribari poznaju struje, vreme, grebene i ponašanje životinja bolje od većine gostujućih stručnjaka. Kada dobiju alternativan izvor zarade, to znanje postaje važno za turizam i očuvanje mora umesto za pronalaženje plena.
„Condé Nast Traveler“ uvrstio je projekat među svoje najzanimljivije turističke inicijative godine. Tokom samo jednog meseca programu se pridružilo još sedam ribara sa svojim čamcima, dok je istraživački tim postavio devet novih oznaka za praćenje ajkula.
Oznake naučnicima omogućavaju da prate kretanje životinja, prepoznaju važne zone ishrane i razmnožavanja i utvrde gde su najizloženije ribolovu. Bez takvih podataka zaštitne mere mogu biti postavljene na pogrešnom mestu ili u pogrešno doba godine.
Turisti ne dobijaju samo izlet do lepog grebena. Program ih upoznaje sa zajednicama koje zavise od ribolova, tržištem ajkula i ekonomskim pritiscima zbog kojih se životinje love. Tako se zaštita ne predstavlja kao jednostavna priča o „dobrim“ aktivistima i „lošim“ ribarima.
Prihod od putovanja omogućava plaćanje posade, održavanje čamaca i ulaganje u obrazovanje. Dvojica nekadašnjih lovaca na ajkule dobila su mogućnost da studiraju, dok je prva stipendistkinja projekta započela školovanje u internatu.
To je važan deo modela. Ako porodica plaća obrazovanje prihodom od prodaje ajkula, zabrana lova bez alternative može samo povećati siromaštvo ili gurnuti aktivnost u ilegalne tokove. Dugoročna promena zahteva da očuvanje prirode donese stvarnu korist ljudima koji žive uz nju.
Program planira proširenje na obnovu mangrova i uklanjanje plastike iz priobalnih voda. Mangrove su važne kao rasadnici riba, zaštita obale od talasa i skladište ugljenika, pa njihovo očuvanje povezuje ekonomiju lokalne zajednice sa zdravljem šireg ekosistema.
Ekoturizam ipak nije automatski bezopasan. Previše čamaca, nepravilno hranjenje životinja ili uznemiravanje radi fotografisanja može štetiti ajkulama. Projekat zato mora da ograniči broj poseta i jasno odvoji odgovorno posmatranje od zabave koja menja prirodno ponašanje.
Najzanimljiviji deo inicijative jeste promena uloge istog znanja i iste opreme. Čamac, navigaciono iskustvo i poznavanje ajkula nisu nestali. Promenjen je način na koji stvaraju prihod. Ljudi koji su nekada bili predstavljani samo kao deo problema tako postaju najvažniji čuvari rešenja.
S.B.
