Hemijska i mikroskopska analiza keramike sa područja zaliva Tampa na Floridi otkrila je tragove doseljeničke zajednice koja je između 1000. i 1600. godine čuvala posebnu veštinu izrade ukrašenih posuda. Njeni članovi koristili su materijale i postupke povezane sa misisipijskom kulturom, iako su živeli daleko od njenog glavnog područja.
Arheolozi su godinama pronalazili posude misisipijskog stila na Floridi, ali nije bilo jasno da li su donete trgovinom, kopirane lokalno ili su ih pravili ljudi koji su se zaista doselili sa severa. Novo istraživanje pokazuje da su za ukrašenu keramiku korišćene drugačije sirovine i tehnike nego za obične lokalne posude.
Najneobičniji sastojak bio je grog – sitno samlevena stara keramika dodavana svežoj glini. Takav dodatak kontroliše skupljanje, smanjuje pucanje tokom sušenja i pečenja i utiče na čvrstinu gotovog predmeta.
Međutim, doseljenici nisu drobili bilo kakve krhotine. U pojedinim novim posudama pronađeni su delovi ranije ukrašene keramike, koja je i sama već sadržala još stariji grog. Jedna posuda tako je mogla nositi materijal iz više generacija prethodnih predmeta.
Florida Museum of Natural History navodi da su majstori možda čuvali zalihe krhotina donetih iz ranijeg zavičaja. Drobljenjem „predačkih“ posuda u novu keramiku nisu prenosili samo praktičan sastojak, već i fizički deo porodične ili grupne prošlosti.
Kompoziciona analiza pokazala je i da su izrađivači ukrašenih posuda imali poseban pristup kvalitetnoj glini. Njihov materijal razlikovao se od onog koji su koristili drugi lokalni grnčari, što može značiti da su kontrolisali određena nalazišta sirovine ili ljubomorno čuvali znanje o njihovom položaju.
Tehnika je verovatno predstavljala ekonomsku nišu doseljenika. Nova zajednica morala je da pronađe svoje mesto među stanovnicima koji su već imali ustaljene društvene i zanatske odnose. Veština izrade prestižne, prepoznatljivo ukrašene keramike mogla im je doneti traženi proizvod i poseban položaj.
Tajna nije morala biti apsolutna. Drugi su očigledno mogli da vide završene posude, pa čak i neke faze proizvodnje. Ono što se štitilo mogao je biti tačan izbor gline, sastav dodataka, način pripreme površine ili redosled koraka.
Istraživači su kombinovali petrographsku analizu, hemijski sastav i radiokarbonsko datiranje. Tek spoj više metoda omogućio je da se razlikuje uvoz gotovog predmeta od lokalne proizvodnje koju su obavljali doseljenici.
Studija objavljena u časopisu „American Antiquity“ pokazuje da migracija ne ostavlja trag samo u kostima i DNK. Ljudi nose naučene pokrete, recepte, zanate i predstave o tome ko sme da koristi određeno znanje.
U ovom slučaju najjasniji dokaz nije velika građevina niti grob bogatog vladara. To su sitni komadi stare posude, namerno usitnjeni i sakriveni u zidu nove. Taj tehnološki postupak omogućio je doseljenicima da u novom domu doslovno grade predmete od ostataka sopstvene prošlosti.
S.B.
