Kompanija Alibaba predstavila je novu generaciju čipova namenjenih veštačkoj inteligenciji i najavila snažnije modele koji će raditi na domaćoj infrastrukturi. Razvoj je deo šireg pokušaja kineskih kompanija da smanje zavisnost od naprednih procesora čiji je izvoz ograničen američkim pravilima.
AI sistemi zahtevaju veliki broj paralelnih računskih operacija. Za njih se najčešće koriste grafički procesori i specijalizovani akceleratori koji obrađuju matrice podataka znatno efikasnije od klasičnih centralnih procesora.
Alibaba tvrdi da je njen novi proizvod među najsnažnijim kineskim čipovima za ove zadatke. Kompanija nije objavila sve tehničke podatke potrebne za potpuno nezavisno poređenje sa vodećim proizvodima Nvidije, pa će stvarne performanse morati da budu potvrđene u konkretnim centrima podataka.
Vest je prenela agencija Associated Press uoči susreta kineskih i američkih lidera, na kojem će tehnološka konkurencija biti jedna od važnih tema. Poluprovodnici su postali istovremeno komercijalna roba, strateška infrastruktura i sredstvo geopolitičkog pritiska.
Čip nije dovoljan sam za sebe. Da bi bio koristan velikom broju programera, potrebni su softverski alati, biblioteke, stabilni drajveri i sistemi koji omogućavaju povezivanje hiljada procesora. Nvidia je godinama gradila takav ekosistem, zbog čega konkurenti ne pokušavaju samo da kopiraju brzinu njenog hardvera.
Alibaba poseduje veliku uslugu računarstva u oblaku, pa nove procesore može prvo rasporediti u sopstvenim centrima podataka. Time dobija kontrolisano okruženje za testiranje, dok korisnicima može ponuditi pristup računarskoj snazi bez potrebe da oni fizički kupuju čipove.
Kompanija je najavila i razvoj moćnijih modela veštačke inteligencije. Njihov kvalitet ne zavisi samo od broja parametara, već i od podataka za obuku, načina rezonovanja, pouzdanosti odgovora, potrošnje energije i troška svakog upita.
Domaći čipovi mogu pomoći kineskim kompanijama da nastave razvoj i kada je pristup najnaprednijim stranim komponentama ograničen. Međutim, proizvodnja zahteva litografsku opremu, memoriju velikog protoka, napredno pakovanje i precizne materijale, pa potpuna nezavisnost ne nastaje predstavljanjem jednog procesora.
Najvažnije pitanje biće efikasnost. Procesor koji ostvaruje visok rezultat u kratkom testu može biti preskup ili trošiti previše energije tokom stalnog rada. U velikom centru podataka čak i mala razlika u potrošnji postaje ogromna kada se pomnoži hiljadama uređaja.
Dodatna konkurencija može ubrzati razvoj specijalizovanih čipova i smanjiti cenu računanja. Istovremeno postoji rizik stvaranja odvojenih tehnoloških ekosistema u kojima kineski i zapadni hardver koriste različite standarde i softver.
Zbog toga novi čip predstavlja više od još jednog elektronskog proizvoda. On je deo globalne trke u kojoj se moć meri sposobnošću zemlje i kompanije da samostalno proizvode računarsku infrastrukturu potrebnu za sledeću generaciju veštačke inteligencije.
S.B.
