Astronomi su saopštili da su prvi put izdvojili radio-signal koji najverovatnije dolazi neposredno sa planete izvan Sunčevog sistema, a ne sa njene matične zvezde. Signal je povezan sa Beta Pictoris b, masivnim gasovitim svetom udaljenim oko 63 svetlosne godine.
Beta Pictoris je mlada i sjajna zvezda okružena diskom prašine i najmanje trima poznatim planetama. Beta Pictoris b je mnogo masivnija od Jupitera i kruži dovoljno daleko od zvezde da je astronomi mogu direktno snimati infracrvenim teleskopima.
Nova zapažanja obavljena su mrežom radioteleskopa MeerKAT u Južnoj Africi. U četiri odvojena posmatranja tokom 2025. i 2026. godine registrovani su kratki, ponavljajući radio-izboji u frekvencijskom području između približno 0,85 i 3,5 gigaherca.
Prema podacima koje je predstavio „BBC Sky at Night Magazine“, radio-talasi bili su snažno kružno polarizovani. Takvo svojstvo može nastati kada se naelektrisane čestice spiralno kreću duž linija magnetnog polja, slično procesima koji stvaraju radio-emisije Jupitera.
Posebno je važno što se položaj izvora menjao zajedno sa planetom. Zvezde takođe mogu stvarati snažne radio-izboje, pa je razdvajanje planetarnog i zvezdanog signala godinama predstavljalo veliki problem. Praćenje orbitalnog kretanja pomoglo je timu da signal veže upravo za Beta Pictoris b.
Ako se tumačenje potvrdi, radio-talasi bi mogli pružiti prvi neposredan uvid u magnetosferu jedne egzoplanete. Magnetno polje nastaje kretanjem provodljivog materijala u unutrašnjosti sveta, pa posredno govori o njegovoj građi, rotaciji i energetskim procesima.
Magnetosfera može da štiti atmosferu od nabijenih čestica matične zvezde. To je naročito značajno kada astronomi procenjuju uslove na stenovitim planetama, mada Beta Pictoris b sama nije nalik Zemlji niti predstavlja poznatog kandidata za život.
Radio-emisija može biti povezana i sa aurorama, mnogo snažnijim verzijama polarne svetlosti. Na Jupiteru čestice iz magnetosfere i sa njegovog meseca Io stvaraju veoma jake radio-talase. Kod udaljene planete sličan proces mogao bi uključivati zvezdani vetar ili još neotkriveni prateći objekat.
Rezultat još nije konačna potvrda svih svojstava magnetnog polja. Istraživanje treba da prođe detaljne stručne provere, a signal mora biti ponovo zabeležen drugim instrumentima. Moguća su i složenija objašnjenja u kojima doprinos daje okruženje zvezde.
Ipak, metoda otvara novo područje proučavanja egzoplaneta. Dosadašnja saznanja uglavnom su dolazila iz svetlosti koja prolazi kroz atmosferu planete ili iz njenog gravitacionog uticaja na zvezdu. Radio-astronomija bi mogla da otkrije nevidljiva magnetna polja, čak i kada samu površinu planete nije moguće videti.
Udaljeni svet tako nije poslao namernu poruku, ali je njegovo magnetno okruženje proizvelo signal koji je posle 63 godine putovanja stigao do Zemlje. Astronomi sada prvi put pokušavaju da iz tog „glasa“ pročitaju unutrašnja svojstva jedne planete van našeg sistema.
S.B.
