Dečja paraliza, poznata i kao poliomijelitis ili polio, jedna je od zaraznih bolesti čije je širenje drastično smanjeno zahvaljujući razvoju vakcina i dugogodišnjim međunarodnim naporima. Iako je svet danas mnogo bliži njenom iskorenjivanju nego pre nekoliko decenija, stručnjaci upozoravaju da borba nije završena i da održavanje visokog obuhvata vakcinacijom ostaje ključno za zaštitu dece.
Svetski dan borbe protiv dečje paralize obeležava se 24. oktobra, sa ciljem da se ukaže na značaj imunizacije i podseti na napore zdravstvenih radnika, naučnika i međunarodnih organizacija u sprečavanju bolesti koja može da izazove trajni invaliditet, pa i smrt.
Poliomijelitis izaziva poliovirus, koji se najčešće prenosi fekalno-oralnim putem, odnosno preko kontaminiranih ruku, vode ili hrane. Infekcija često prolazi bez prepoznatljivih simptoma, ali u određenim slučajevima virus može da napadne nervni sistem i izazove paralizu. Kada zahvati mišiće odgovorne za disanje, posledice mogu biti smrtonosne.
Za već nastalu paralizu ne postoji specifičan lek koji može da je poništi. Zbog toga je prevencija, pre svega vakcinacija, od presudnog značaja.
Više od 99 odsto manje slučajeva
Pre početka masovne imunizacije epidemije dečje paralize predstavljale su ozbiljan javnozdravstveni problem u brojnim zemljama. Uvođenje vakcina promenilo je tok bolesti i omogućilo da se broj obolelih značajno smanji.
Globalna inicijativa za iskorenjivanje polija pokrenuta je 1988. godine, uz učešće Svetske zdravstvene organizacije, UNICEF-a, organizacije Rotari internacional, američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti i drugih partnera.
Od tada je broj slučajeva izazvanih divljim poliovirusom smanjen za više od 99 odsto. Prema procenama američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti, globalni napori sprečili su oko 20 miliona slučajeva paralize kod dece.
Ovi rezultati svrstavaju borbu protiv polija među najznačajnije uspehe preventivne medicine. Ipak, potpuno iskorenjivanje zahteva da se spreči svako dalje prenošenje virusa.
Zašto bolest još nije iskorenjena?
Avganistan i Pakistan i dalje su zemlje u kojima se održava endemski prenos divljeg poliovirusa tipa 1. Pored toga, u pojedinim delovima sveta povremeno se registruju epidemije poliovirusa izvedenih iz vakcinalnog soja.
Do takvih epidemija može doći kada oslabljeni virus iz oralne vakcine duže vreme cirkuliše među nedovoljno vakcinisanim stanovništvom i tokom prenosa pretrpi genetske promene koje mu omogućavaju da ponovo izazove bolest.
Ovakve pojave ne znače da vakcine ne deluju. Naprotiv, rizik od širenja virusa najveći je u zajednicama u kojima nema dovoljno imunizovanih osoba da se prekine lanac prenosa.
Sukobi, siromaštvo, migracije, otežan pristup zdravstvenim uslugama i nepoverenje u vakcinaciju dodatno komplikuju napore za iskorenjivanje bolesti. U pojedinim područjima zdravstveni timovi teško dolaze do dece kojoj su vakcine najpotrebnije.
Zato su, osim dostupnosti vakcina, važni i epidemiološki nadzor, laboratorijska ispitivanja, brzo reagovanje na pojavu virusa i saradnja sa lokalnim zajednicama.
Evropa bez endemskog prenosa, ali oprez je i dalje neophodan
Evropski region Svetske zdravstvene organizacije proglašen je slobodnim od endemskog prenosa poliovirusa 2002. godine. To predstavlja značajan uspeh, ali ne znači da je mogućnost ponovne pojave bolesti u potpunosti isključena.
Virus može da se unese iz područja u kojima i dalje cirkuliše, a zatim da se širi među nedovoljno vakcinisanim osobama. Zbog toga je održavanje visokog obuhvata imunizacijom važno i u zemljama u kojima se polio godinama ne registruje.
U Srbiji je redovna vakcinacija dece ključna za očuvanje stečenog nivoa zaštite. Roditelji koji nisu sigurni da li je dete primilo sve preporučene doze trebalo bi da provere vakcinalni status sa pedijatrom.
Imunizacija ne štiti samo pojedinca već doprinosi zaštiti čitave zajednice, uključujući osobe koje iz određenih zdravstvenih razloga ne mogu da prime vakcinu.
Poslednji korak do istorijskog cilja
Potpuno iskorenjivanje dečje paralize zahteva nastavak međunarodne saradnje, stabilno finansiranje programa, dostupnost vakcina i pouzdan sistem praćenja mogućih slučajeva. Jednako je važno suzbijanje dezinformacija i obezbeđivanje da nijedno dete ne ostane izvan programa imunizacije.
Svetski dan borbe protiv dečje paralize zato je i podsećanje da se dosadašnji rezultati ne smeju uzeti zdravo za gotovo. Bolest koja je nekada izazivala velike epidemije danas je blizu istorijskog poraza, ali konačan uspeh zavisi od nastavka vakcinacije i istrajnosti u svim delovima sveta.
Cilj je da polio postane druga humana bolest koja je potpuno iskorenjena vakcinacijom, posle velikih boginja. Do tada, svaki propušteni korak u imunizaciji može da predstavlja rizik koji je moguće izbeći.
M. T.
