Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji je 23. od ukupno 59 tačaka dnevnog reda. Prva tačka dnevnog reda je predlog rebalansa budžeta za ovu godinu. Vanredna sednica Skupštine Srbije počela je 24. avgusta.
Poslanici su ranije danas završili raspravu po amandmanima na treću tačku dnevnog reda, odnosno na predlog izmena zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“.
– Skupština će danas raditi i posle 18 časova
Predsedavajuća sednici Narodne skupštine Marina Raguš najavila je da će Skupština danas raditi i posle 18.00 časova.
Poslanici trenutno raspravljaju po amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o javnom tužilaštvu. Na dnevnom redu je 59 tačaka, među kojima i predlog rebalansa budžeta za ovu godinu.
Vanredna sednica je počela 24. avgusta.
– Vujić: Pravosudnom akademijom ne upravlja izvršna vlast, već sudije i tužioci
Tokom rasprave u Skupštini Srbije o amandmanima na izmene i dopune Zakona o sudijama i tužiocima i Predlog Zakona o pravosudnoj akademiji poslanici opozicije su kritikovali predložena rešenja, dok je ministar pravde Nenad Vujić istakao da su predložena rešenja u skladu sa preporukama Venecijanske komisije.
Odgovarajući na primedbe da se predloženim zakonskim rešenjem Akademiji daju nadležnosti koje zadiru u ustavnu ulogu Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, Vujić je podsetio da je Venecijanska komisija dala pozitivno mišljenje na predložena zakonska rešenja i dodao da Pravosudna akademija nije deo izvršne niti zakonodavne vlasti, već da njome rukovode sudije i tužioci.
Govoreći o predloženom zakonu o Pravosudnoj akademiji, Vujić je ukazao da su u upravljačkim strukturama Akademije dominantno predstavnici pravosuđa.
„Pravosudnom akademijom i sad, a inače, a pogotovo po predloženom zakonu, rukovode i rukovodiće sudije i tužioci u nekim organima, to su dve trećine sudija i tužilaca, a u nekim organima Akademije i 100 odsto su sudije i tužioci“, istakao je Vujić.
Prema njegovim rečima, te predstavnike imenuju Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva, zbog čega, kako je naveo, nema osnova za tvrdnju da je Pravosudna akademija pod kontrolom izvršne vlasti.
Poslanik poslaničke grupe „Mi snaga naroda“ Branko Pavlović tvrdio je tokom rasprave da je zakonsko rešenje osmišljeno tako da Pravosudna akademija postane jedina tačka ulaska u pravosuđe i da se njime oduzima pravo Visokom savetu sudstva da bira sudije, te da se to pravo prenosi na Pravosudnu akademiju.
Poslanica poslaničke grupe Srbija centar – SRCE Verica Milanović tvrdila je da predložene izmene omogućavaju da osposobljenost i stručnost kandidata za sudije i tužioce više ne utvrđuju Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva, već u prethodnom postupku to utvrđuje Pravosudna akademija.
Poslanik Zeleno-levog fronta Robert Kozma ocenio je da Pravosudna akademija nema dovoljno resursa i kapaciteta da odgovori na predstojeću generacijsku smenu sudija i prijem novih sudija na prve sudijske funkcije.
– Opozicija kritikuje Beograd na vodi; Mali: Promenili smo ekonomsku sliku Beograda i Srbije
Tokom današnje rasprave u Skupštini Srbije o amandmanima na predlog izmena zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“ poslanici opozicije i prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali polemisali su o proširenju obuhvata tog projekta, njegovoj ekonomskoj koristi i javnom interesu.
Ministar Mali je istakao da je projekat „Beograd na vodi“ potpuno promenio ekonomsku sliku Beograda i Srbije i da je zahvaljujući tom projektu potpuno transformisan nekada najružniji deo grada u njegov najlepši deo i pokretač ekonomskog razvoja.
Poslanici opozicije kritikovali su širenje projekta „Beograd na vodi“, a ministar Mali je pokazao fotografije savskog priobalja pre 2012. godine i podsetio da je na tom prostoru bilo smetlište i neuređeni objekti bez rešenih pravno-imovinskih odnosa.
„Napravili smo ogroman uspeh time što smo promenili Beograd, dali podsticaj daljem rastu i razvoju, pokazali da Srbija može da se promeni, napravili otklon u odnosu na prošlost i pustoš koju su nam ovi pre toga ostavili i krenuli da idemo dalje u rast i razvoj naše ekonomije“, istakao je Mali.
Naveo je da je bivša vlast iza sebe ostavila ekonomsku pustoš, zatvorene fabrike i pola miliona izgubljenih radnih mesta, dok je aktuelna vlast uspevala da privuče strane investitore i pokrene nikada veći investicioni ciklus.
Povodom navoda opozicije da zemljište na toj lokaciji vredi 3,5 milijardi evra, ministar je naglasio da ono u tom ranijem stanju nije vredelo ništa, dok procena vrednosti projekta u ovom trenutku iznosi 4,4 milijarde evra, od čega država Srbija i njeni građani imaju 33 odsto vlasništva, odnosno milijardu i po evra vrednosti.
Podsetio je da opozicija često kritikuje gašenje stare železničke stanice i dodao da je plan za izmeštanje železničke stanice postojao još sedamdesetih godina.
Mali je precizirao da je na području Beograda na vodi izgrađeno 900.000 kvadratnih metara i da je dosadašnje ulaganje investitora dostiglo 2,2 milijarde evra.
„Kaže ‘prodali ste zemljište’, pa nismo prodali zemljište, ljudi, naučite se ekonomiji. Mi smo uneli to u kapital, a investitor je obezbedio novac. Znate li koliko je kvadrata izgrađeno na području Beograda na Vodi? 900.000 kvadrata. Kažu neki investitor ‘uložio 80 miliona evra’. Nađite mi kako neko može da izgradi 900.000 kvadrata sa 80 miliona evra ulaganja. Ne, ulaganje je mnogo veće. Ulaganje u ovom trenutku je 2,2 milijarde“, naglasio je Mali.
Prema njegovim rečima, projekat „Beograd na vodi“ je funkcionisao kao fabrika koja je stvorila 10.000 novih radnih mesta, dok je država samo na ime poreza od ove investicije naplatila 1,1 milijardu evra.
Osvrćući se na tvrdnje da su kupci stanova sumnjivog porekla, ministar je naveo da je do sada prodato 11.000 stanova građanima i mladim ljudima.
Narodni poslanik Marijan Rističević istakao je da se seća ranijih godina kada su pojedini predstavnici sadašnje opozicije podržavali projekat i isticali njegov značaj za razvoj Beograda, da bi kasnije promenili stav iz političkih razloga.
On je naglasio da protivljenje izgradnji predstavlja protivljenje ekonomskom i ukupnom razvoju zemlje i podsetio da građevinska industrija pokreće brojne druge privredne grane.
„U Srbiji se gradi više infrastrukture nego bilo gde u Evropi. Uveren sam da će građani na izborima nastaviti da podržavaju politiku razvoja“, rekao je Rističević.
Poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović tvrdio je tokom rasprave da je vlast prostor gde se nalazi „Beograd na vodi“ poklonila investitoru i da se taj projekat ne realizuje u cilju unapređenja života građana, već, kako je naveo, da bi oni koji su bliski vlasti zaradili na tome.
Poslanica poslaničke grupe Srbija Centar – SRCE Tatjana Marković Topalović navela je da je njena poslanička grupa predložila amandman čiji je cilj povećanje pravne sigurnosti i zaštita imovinskih prava građana i pravnih lica, tvrdeći da Vlada javni interes određuje na način kojim se ne štite prava vlasnika imovine.
Poslanica Narodnog pokreta Srbije Ivana Rokvić kritikovala je rokove predviđene za eksproprijaciju i tvrdila da širenje projekta „Beograd na vodi“ na Novi Beograd i izgradnja visokih objekata ugrožava provetravanje, stvara toplotna ostrva i negativno utiče na zdravlje i kvalitet života građana.
– Bratina: Razvoj infrastrukture za elektronskih komunikacije pitanje konkurentnosti naše privrede
Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina izjavio je danas da Predlog zakona o merama za smanjenje troškova postavljanja elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta ima za cilj da optimizuje troškove postavljanja elektronskih komunikacionih mreža i istakao da razvoj infrastrukture za elektronske komunikacije nije samo pitanje telekomunikacionog sektora, već pre svega pitanje konkurentnosti naše privrede i digitalizacije javnih usluga.
On je, tokom skupštinske rasprave po amandmanima na taj predlog zakona, ocenio da su podneti amandmani bili usmereni na konkretne teme i naveo da je prihvaćen amandman na član 5. koji je su podneli poslanici Narodnog pokreta Srbije, kojim se preciziraju odredbe u pogledu izuzetaka od obaveze pribavljanja dozvola za postavljanje bežičnih pristupnih tačaka male zone pokrivanja.
„Smatramo da je predloženo rešenje preciznije i jasnije, a istovremeno i da je u potpunosti u skladu sa Evropskim zakonikom o elektronskim komunikacijama. Ostali amandmani su takođe bili tematski i konstruktivni, ali ih nismo prihvatili, pre svega zato što su pitanja na koja se odnose već uređena drugim važećim propisima ili su predviđena za detaljnije regulisanje budućim podzakonskim aktima“, rekao je Bratina.
Naveo je da je cilj ovog zakona da optimizuje troškove postavljanja elektronskih komunikacionih mreža, otkloni nepotrebne administrativne barijere i omogući brže i efikasnije stvaranje uslova za povezanost građana i privrede putem gigabajtskog interneta.
„Razvoj infrastrukture za elektronske komunikacije nije samo pitanje telekomunikacionog sektora; to je pre svega pitanje konkurentnosti naše privrede, digitalizacije naših javnih usluga, razvoja novih tehnologija i, što je najvažnije, kvaliteta života naših građana“, ukazao je Bratina.
Dodao je da Predlog zakona predviđa i značajan iskorak u digitalizaciji samog procesa kroz uspostavljanje jedinstvene informacione tačke.
„Uspostavljanjem jedinstvene informacione tačke omogućićemo da informacije od značaja za postavljanje elektronskih komunikacionih mreža budu dostupnije, postupci transparentniji, a komunikacija između svih zainteresovanih strana efikasnija. Na ovaj način ne samo da unapređujemo domaći regulatorni okvir, već ispunjavamo i konkretne obaveze koje je Republika Srbija preuzela u okviru Reformske agende“, rekao je Bratina.
