Povodom godišnjice Martovski pogrom na Kosovu i Metohiji 2004, Savez udruženja raseljenih upozorava na izostanak pravde za srpske žrtve i traži promenu odnosa prema pitanju Kosovo i Metohija.
Savez udruženja raseljenih sa Kosovo i Metohija u Podgorica saopštio je, povodom godišnjice Martovski pogrom na Kosovu i Metohiji 2004, da ovaj događaj i dalje predstavlja trajnu ranu i opomenu, uz ocenu da za počinjene zločine gotovo niko nije odgovarao.
U saopštenju se podseća da su tokom nekoliko dana nasilja 2004. godine, pred očima međunarodnih misija, izvršeni napadi na srpsko i nealbansko stanovništvo – ubistva, progon, paljenje kuća i rušenje verskih objekata. Kako navode, hiljade ljudi je proterano, dok su brojne crkve i manastiri uništeni, a čitave zajednice nestale sa svojih vekovnih ognjišta.
Iz Saveza ocenjuju da izostanak adekvatne reakcije međunarodne zajednice nije bio slučajan, već da je poslao poruku nekažnjivosti nasilja nad Srbima. Takav pristup, dodaju, dodatno je produbljen 2008. godine proglašenjem nezavisnosti Kosova, što smatraju političkim činom koji je ostavio dugoročne posledice po srpski narod u pokrajini.
Ukazuju i na aktuelne okolnosti, navodeći da Srbi na Kosovu i Metohiji žive u uslovima stalne neizvesnosti, uz ograničeno kretanje, institucionalne pritiske i ekonomske izazove. Ističu i da se, prema njihovim tvrdnjama, nastavlja praksa procesuiranja Srba, dok zločini nad njima ostaju nekažnjeni.
Savez upozorava da se proces iseljavanja nastavlja, a da preostalo stanovništvo živi u izolovanim sredinama sa ograničenim uslovima za normalan život. Takođe podsećaju na stradanja Srba i u drugim delovima regiona tokom devedesetih godina, uz ocenu da su te žrtve često zanemarene u javnom diskursu.
U saopštenju se posebno ističe istorijska povezanost Metohije sa prostorom današnje Crne Gore, uz poruku da ta činjenica nosi dodatnu odgovornost za odnos prema ovom pitanju.
Savez je pozvao institucije Crna Gora da preispitaju odluku o priznanju Kosova, koju je donela vlast na čelu sa Milo Đukanović, uz tvrdnju da ona nije odražavala većinsku volju građana.
Na kraju, iz Saveza su izneli zahteve koji uključuju utvrđivanje pune istine o zločinima, procesuiranje odgovornih, obezbeđivanje uslova za bezbedan povratak raseljenih, kao i poštovanje osnovnih ljudskih prava srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.
Zaključuju da, uprkos protoku vremena, pitanje pravde ostaje otvoreno i da su, kako navode, sloboda, povratak i dostojanstvo ključni ciljevi za srpski narod u pokrajini.
M. T.
Foto: Tanjug/Shutterstock.com/Zarko Prusac, ilustracija
