Prag za jednočlano domaćinstvo dostigao je 4.868 evra godišnje, a regionalne razlike pokazuju da je položaj stanovnika severa znatno nepovoljniji nego u centralnom delu države.
Crna Gora se suočava sa izraženim razlikama u prihodima stanovništva, a najnoviji statistički podaci pokazuju da se jaz između najbogatijih i najsiromašnijih dodatno produbio. Gotovo sedam puta veći prihod najimućnije petine u odnosu na najsiromašniju, uz rast stope rizika od siromaštva, ukazuje na to da ekonomski položaj građana nije ravnomerno raspoređen.
Prema preliminarnim rezultatima Ankete o dohotku i uslovima života (EU-SILC) za 2025. godinu, koju sprovodi Uprava za statistiku Crne Gore (Monstat), stopa rizika od siromaštva dostigla je 20,9 odsto. To je povećanje od 0,9 procentnih poena u odnosu na 2024. godinu, kada je iznosila 20 odsto.
Još jedan pokazatelj govori o dubini socijalnih razlika. Odnos ukupnog ekvivalentnog raspoloživog dohotka najbogatijih 20 odsto stanovništva i najsiromašnije petine povećan je sa 5,8 na 6,7. Drugim rečima, najbogatija petina građana raspolaže sa skoro sedam puta više prihoda nego petina sa najmanjim primanjima.
Rast praga ne znači da svi građani imaju više novca
Prag rizika od siromaštva za jednočlano domaćinstvo povećan je sa 3.973 evra godišnje u 2024. na 4.868 evra u 2025. godini. To predstavlja rast od 22,5 odsto, odnosno približno 406 evra mesečno.
Za porodicu koju čine dve odrasle osobe i dvoje dece mlađe od 14 godina, prag je povećan sa 8.344 na 10.222 evra godišnje.
Povećanje ovog praga ne znači automatski da su građani postali imućniji niti da im je kupovna moć porasla u istoj meri. Reč je o relativnom pokazatelju koji se određuje prema medijalnom dohotku u zemlji. U riziku od siromaštva nalaze se osobe čiji je ekvivalentni raspoloživi prihod ispod 60 odsto tog iznosa.
Zbog toga ovaj pokazatelj pre svega govori o položaju pojedinaca i domaćinstava u odnosu na ostatak društva, a ne o tome koliko novca je objektivno potrebno za podmirivanje svih životnih potreba.
Sever Crne Gore daleko ispod centralnog regiona
Geografske razlike dodatno oslikavaju problem. Na severu Crne Gore u riziku od siromaštva nalazi se oko 34 odsto stanovništva, što je približno dvostruko više nego u centralnom delu zemlje.
Takav odnos ukazuje na neravnomeran regionalni razvoj i različite mogućnosti stanovništva da obezbedi stabilne prihode. Posebno su ugroženi nezaposleni, domaćinstva sa jednim odraslim članom i izdržavanom decom, kao i porodice sa troje ili više dece.
Za ove kategorije stanovništva rast troškova života predstavlja dodatni pritisak, posebno kada prihodi ne prate povećanje cena hrane, stanovanja, energije i drugih osnovnih potreba.
Bez socijalnih davanja stopa rizika od siromaštva bila bi znatno viša
Koliko su državne mere podrške važne pokazuje poređenje stope rizika od siromaštva pre i nakon uračunavanja socijalnih transfera. Kada se socijalna davanja isključe iz raspoloživih prihoda, stopa raste sa 20,9 na 26,9 odsto.
Ukoliko se iz obračuna isključe i penzije, taj pokazatelj dostiže 40,5 odsto. Ovi podaci ukazuju da socijalni transferi i penzije imaju značajnu ulogu u ublažavanju prihodovne nejednakosti i zaštiti stanovništva od siromaštva.
Istovremeno, činjenica da je i pored tih davanja više od petine stanovništva ispod praga rizika pokazuje da postojeći mehanizmi podrške ne uklanjaju problem.
Najnoviji pokazatelji zato otvaraju pitanje efikasnosti socijalne politike, regionalnog razvoja i stvaranja stabilnih radnih mesta, naročito u severnom delu Crne Gore. Za smanjenje socijalnih razlika nije dovoljno da raste prosečan dohodak – važno je i koliko koristi od privrednog razvoja stiže do domaćinstava sa najnižim primanjima.
Monstat navodi da su podaci za 2025. godinu preliminarni i da će konačni rezultati biti objavljeni nakon validacije Eurostata.
M. T.
