KASTAV / RIJEKA – Dok zimska tišina još uvek vlada obroncima planina iznad Kvarnera, jedan specifičan, ritmičan zvuk najavljuje promenu koja dolazi. To su zvona kastavskih zvončara, čuvara arhaičnog rituala koji vekovima prkosi modernom vremenu i koji je, zbog svoje jedinstvenosti, uvršten na UNESCO-vu listu nematerijalne kulturne baštine.
Zvončari nisu obična karnevalska grupa; oni su vojska tradicije. Obučeni u bele pantalone i mornarske majice, sa ovčijim kožama preko leđa i masivnim zvonima vezanim oko struka, ovi ljudi u grupama obilaze svoja susedna sela po precizno utvrđenim, kilometarskim rutama.
Glavna karakteristika njihovog hoda je specifičan, usklađen pokret kukovima. Kada desetine muškaraca istovremeno udare bokom o bok, stvara se zaglušujuća buka i podrhtavanje tla, za koje se od davnina veruje da budi prirodu iz zimskog sna i tera zle duhove koji donose nesreću i bolest.
Rogate maske i cvetni klobuki
Zavisno od sela iz kojeg dolaze, zvončari se razlikuju po izgledu:
Zapadni zvončari (okolina Kastva): Prepoznatljivi su po „klobucima“ – visokim šeširima bogato ukrašenim stotinama papirnih cvetova i šarenim trakama. Njihov izgled je elegantniji, ali njihova snaga u kretanju je podjednako impresivna.
Istočni zvončari (Halubajski zvončari): Oni zadržavaju strašniji, animalni izgled. Nose velike maske koje podsećaju na glave ovnova ili bikova, sa rogovima i isplaženim jezicima, što ih direktno povezuje sa paganskim običajima žrtvovanja i zaštite stada.
Simbol zajedništva i snage
Postati zvončar je čast koja se u porodicama prenosi s kolena na koleno. Pohod traje satima, često i danima, pod teretom opreme koja može težiti i više od deset kilograma. U svakom selu kroz koje prođu, meštani ih dočekuju sa hranom i vinom, a zauzvrat, zvončari prave magični krug na sredini sela, zbijajući se jedni uz druge u snažnom, finalnom zvonjenju.
Ovaj običaj kulminira na „Pepelnicu“ (Čistu sredu), kada se ritualno spaljuje lutka „Pust“ – krivac za sve nedaće u protekloj godini, čime se i zvanično otvara put proleću.
Zvončari danas nisu samo turistička atrakcija, već živi dokaz da su zajedništvo, poštovanje predaka i neraskidiva veza sa zemljom vrednosti koje ne blede, čak ni u 21. veku.
N.V.
