Kad se izgovori ime Kleopatra, većina odmah pomisli na jednu ženu: poslednju kraljicu Egipta, pametnu, proračunatu i dovoljno veštu da se nađe u samom središtu rimske politike. Ali to ime nije bilo jedinstveno. Naprotiv, u dinastiji Ptolemejevića ono se ponavljalo kao porodični pečat, pa je najpoznatija Kleopatra zapravo bila Kleopatra VII, sedma po redu koja je nosila to ime.
O prethodnih šest Kleopatri znamo onoliko koliko nam dozvoljavaju stari izvori: ponešto jasno, ponešto u naznakama. Najranije su uglavnom bile kraljice po dinastičkoj dužnosti, u brakovima koji su učvršćivali vlast i držali dvor na okupu. Ipak, među njima ima i onih koje su ostavile ozbiljan trag. Kleopatra I bila je poznata po tome što je posle smrti muža učestvovala u vladanju kao regentkinja. Kleopatra III se, pak, uplela u dinastičke sukobe toliko snažno da se u istoriji pamti kao jedna od najuticajnijih žena ptolemejskog Egipta pre „sedme“.
A onda dolazi Kleopatra VII, rođena u svetu u kome je Egipat već bio pod snažnim pritiskom Rima. Na presto je stupila 51. godine pre nove ere, a njena sudbina vezala se za dvojicu najmoćnijih Rimljana: Julija Cezara i Marka Antonija. Ono što je izdvaja nije filmska „zavodnica“, već vladarka koja je tačno znala šta hoće: da sačuva državu i moć u vremenu kada su carstva gutala manje kraljevine.
Zato je zanimljivo da broj uz njeno ime, taj tihi „VII“, često promakne. A upravo on otkriva da Kleopatra nije bila izuzetak koji se pojavio niotkuda, već vrhunac jedne duge dinastičke tradicije — i poslednja koja je uspela da tom imenu da besmrtnost.
S.B.
