DA LI ZAŠTIĆENI OD MORBILA?

Uvreženo mišljenje je da su od morbila zašićeni svi rođeni nakon 1970. godine, ali da li je to baš tako i kako uopšte možete da budete sigurni da li ste u riziku?

Male boginje su potvrđene kod 14 osoba sa teritorije Smedereva, od čega je 10 nevakcinisanih i četiri osobe sa nepoznatim ili nepotpunim vakcinalnim statusom, saopštio je juče Institut za javno zdravlje Milan Jovanović – Batut.

Prema podacima potvrđenim u laboratoriji Instituta Torlak zaključno sa nedeljom, male boginje ima desetoro nevakcinisane dece uzrasta do dve godine i četvoro odrasli zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi i trudnice.

– Komplikacije u vidu upale pluća bile su prisutne kod dvoje bolesne dece, a na bolničkom lečenju su dve osobe. Hоspitаlizоvаni i оni kојi su u kućnој izоlаciјi su u stаbilnоm stаnju – saopštio je Batut.

Epidemija malih boginja u Smederevu prijavljena je 12. januara, a nadležni Zavod za javno zdravlje Požarevac sprvodi epidemiolška istraživanja i kооrdinirа mеrаmа sprеčаvаnjа širеnjа bоlеsti.

Pad broja vakcinisanih MMR vakcinom

Primarno, širenju ove bolesti koja do sada bi trebalo praktično da je iskorenjena kumovao je smanjen obuhvat vakcinacije.

Ozbiljan pad broja vakcinisanih MMR vakcinom (protiv malih boginj, zauški i rubele) zabeležen je u Srbiji tokоm 2020. i 2021. gоdinе. Tada su rеgistrоvаnе nајnižе vrеdnоsti оbuhvаtа MMR vаkcinоm u pоslеdnjih dvаdеsеt gоdinа. Оbuhvаt оvоm vакcinоm u drugој gоdini živоtа u 2020. gоdini iznоsiо је 78,1 odsto, а u 2021. gоdini svеgа 74,8 odsto, podaci su Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.

Osim sve manje vakcinisanih protiv morbila, zbog društveno-političke situacije u našoj zemlji u proteklih 50 godina mnogima je vakcinalni status, najblaže rečeno, komplikovan.

Krenimo redom.

Vakcinacija protiv malih boginja u Srbiji počela je 1971. godine primenom monovalentne vakcine. Međutim, ispostavilo se da jedna doza vakcine (najčešće se daje nakon navršene prve godine života) nije dovoljna, odnosno, da ne ostavlja efikasni i trajni imunitet.

Primena kombinovane vakcine protiv malih boginja i zauški počela je 1981. godine, dok je MMR vakcina (protiv malih boginja, zauški i rubele) počela da se primenjuje od 1996. godine. Sada je praksa da se obavezno daje i druga, buster doza vakcine u 6. godini života i tek tada govorimo o višedecenijskoj zaštiti.

Epidemilog dr Tomislav Radulović objašnjava da primarno nijedna vakcina ne štiti 100 odsto od razvijanja bolesti, ali da ipak većina stanovništva u Srbiji ima razvijen imunitet.

– Prva vakcina protiv morbila razvijena je kod nas na Torlaku. Napravio je dr Milovanović. Ta prva vakcina je činila čuda, ali je izazivala i određene reakcije kod ljudi. Koliko je bolest ozbiljna govori i podatak da je u periodu pre vakcine u svetu na godišnjem nivo oboljevalo između 100 i 130 miliona dece, a umiralo između tri i četiri miliona – rekao je dr Radulović.

Vakcina je kod nas postala obavezna 1971. godine i od tada su deca primala jednu dozu vakcine protiv malih boginja.

– Vakcina protiv morbila je tzv. živa vakcina koja daje najbolju moguću zaštitu. Međutim ne razviju sva deca imunitet od jedne doze. Od ’80-ih počela je da se daje u obliku MMR vakcine koja treba da štiti od malih boginja, zauški i rubele. Tada se isto davala jedna doza – priča dr Radulović.

Oni koji su rođeni nakon 1990. godine prmaju dve doze vakcine što se smatra potpunom zaštitom. Jedna doza se prima u prvoj godini života, a druga pred polazak u školu. Ipak, pojedini epidemiolozi tvrde da u to vreme obuhvat vakcinacije nije bio stoprocentan zbog sankcija i rata.

Epidemiolog dr Zoran Radovanović kaže da delimična zaštita postoji u većem broju slučajeva kod onih koji su rođeni između 1970. i 1990. godine iako su primili samo jednu dozu ove vakcine.

– Moguće je da je tih godina još bilo malih boginja, pa da su dolazili u kontakt sa njima prirodnim putem. U to vreme ih je štitila jedna doza vakcine, pa se infekcija smatrala buster dozom. To ujedno znači i više ne bi trebalo da ih imaju. Takođe je moguće i da su imali subkliničku ili abortivnu formu koju nisu evidentirali pošto je tada bilo više malih boginja nego kasnije – rekao je Radovanović.

Kako biti siguran?

Da li ste primili dve doze ili jednu možete proveriti u svom zdravstvenom kartonu. Po zakonu zdravstveni kartoni građana Srbije se čuvaju 90 godina i slobodan uvid imate sa navršenom 15. godinom. Do tada to zahtev da pogleda zdravstveni karton svog dete može tražiti roditelj, staratelj ili na zahtev suda.

Ipak, ni to nije garancija da posedujete imunitet jer kako je objašnjavao dr Radulović, možda vaš organizam nije razvio odgovarajuća antitela. Zato je najpouzdaniji način da to proverite test na antitela, preciznije, serološkom detekcijom IgG antitela na morbile.

Oni koji se odluče na test treba da znaju da je procedura veoma jednostavna i kratko traje, a antitela se mere uzimanjem krvi iz vene. Testom se utvrđuje postojanje antitela na antigene virusa morbila, a ukoliko postoje antitela u krvi, to se ujedno smatra potvrdom da je osoba stekla imunitet – ili tako što je preležala bolest ili primila vakcinu. U oba slučaja, osoba može biti sigurna da neće oboleti ukoliko dođe u kontakt sa nekim ko je zaražen.

Test na antitela u privatnim beogradskim laboratorijama košta u proseku 1.500 dinara.

Mogu li odrasli primiti MMR vakcinu?

Na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje navodi se da neimunizovana ili nepotpuno imunizovana lica (izuzev onih kod kojih postoje trajne kontraindikacije) treba da se vakcinišu nedostajućim dozama MMR vakcine do navršene 18. godine života, a prema epidemiološkim indikacijama i kasnije. Aktivna imunizacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele sprovodi se i kod lica ženskog pola, bez prethodno stečenog imuniteta, koja planiraju trudnoću. Minimalni razmak između davanja dve doze MMR vakcine iznosi četiri nedelje.

Koliko košta vakcina i gde se može primiti?

O trošku države mogu se vakcinisati nekoliko grupa građana. Konkretno, MMR vakcinu primaju odrasle osobe ukoliko su zaposlene u zdravstvenim ustanovama ili su bile u kontaktu sa osobom obolelom od malih boginja u roku od 72 sata od prvog kontakta, rekli su za Euronews Srbija iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Besplatno se mogu vakcinisati i žene u reproduktivnom periodu budući da male boginje kod trudnica izazivaju težu kliničku sliku i rizik su po dalji tok trudnoće.

Svi gore navedeni mogu se sa uputom izabranog lekara iz Doma zdravlja vakcinisati u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu ili Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.

S druge strane, komercijalna MMR vakcina namenjena je za imunizaciju putnika u međunarodnom saobraćaju i ona se prima samo u Batutu.

Postoji mogućnost komercijalne vakcinacije odraslih osoba u Institutima i Zavodima za javno zdravlje ukoliko je rezultata serološkog testiranja negativan. Prema preporukama IZJZ Srbije vakcinacija lica starijih od 18 godina se rutinski ne vrši, naveli su iz Batuta za Euronews Srbija.

U privatnim ustanovama u Srbiji takođe je moguće primiti MMR vakcinu u dve doze, s tim što je obavezan pregled lekara opšte prakse koji u proseku košta oko 3.000 dinara, dok jedna doza vakcine iznosi oko 8.000 dinara.

Podsetimo, epidemija malih boginja prijavljena je u okolini Smedereva gde se sada beleži jedanaestoro obolelih od kojih оsаm nеvакcinisаnih оsоbа (ispоd dvе gоdinе živоtа), tri оdrаslе оsоbе sа nеpоznаtim i nеpоtpunim vакcinаlnim stаtusоm (јеdnа hоspitаlizоvаnа, а drugе dvе u kućnој izоlаciјi). Коmpliкаciјa u vidu upаlе plućа prisutnа је коd dvоје оbоlеlе dеcе, а nа bоlničкоm lеčеnju su dvе оsоbе. Hоspitаlizоvаni i оni којi su u kućnој izоlаciјi su u stаbilnоm stаnju, navodi se na sajtu Batuta. Radi se o deci koja nisu vakcinisana MMR vakcinom koja štiti od malih boginja, zaušaka i rubeola.