Na današnji dan 1918. godine, u memljivoj ćeliji zatvora u Terezinu, prestalo je da kuca srce Gavrila Principa, čoveka čiji je pucanj na Vidovdan 1914. srušio moćnu carevinu i pokrenuo točak Prvog svetskog rata.
Herojsko držanje pred sudom: Iako je Beč pokušao da suđenjem ponizi srpski narod, mladi Princip se pred sudijama držao nepokolebljivo. Kao maloletnik, izbegao je smrtnu kaznu, ali je osuđen na 20 godina najteže tamnice.
Zatvorski pakao: Uslovi u Terezinu bili su neljudski. Zbog mučenja i bolesti, Principu je amputirana desna ruka, a tuberkuloza kostiju polako je razjedala njegovo telo. Umro je u samrtnim mukama, ne znajući da će samo šest meseci kasnije Austrougarska kapitulirati.
Pucanj u tiraniju: Iako je atentat poslužio Beču kao izgovor za agresiju na Srbiju, istorija je zabeležila da je Principov čin bio krik potlačenog naroda za ujedinjenjem i slobodom.
Večna poruka: Na zidu ćelije u kojoj je umro, ostao je zapisan stih koji i danas odjekuje: „Naše će sjene hodati po Beču, lutati po dvoru, plašiti gospodu“.
M. D.
