LONDON – Danas je Međunarodni dan tolerancije, dan koji se odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija iz 1996. obeležava 16. novembra.
Tim povodom je BBC na srpskom objavio istraživanje o položaju i potrebama mladih u Srbiji za 2025. godinu Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS.) Prema toj analizi čak 58,8 odsto ispitanika odgovorilo je da im je najveći problem „nedostatak tolerancije u društvu“, odmah iza „korupcije, nedostatka demokratije i pravde i sistem vrednosti“.
Sezona je slava i verovatno pravo vreme za pokaznu vežbu iz tolerancije. Na obeležavanju narodno-verskog običaja, negde između ruske salate i sarme, prijatelji i rodbina se, neretko galameći, dohvate aktuelnih društveno-političkih tema, kojih u Srbiji nikada ne manjka – posebno u proteklih godinu dana.
„Ukoliko vidim da neka rasprava ne vodi nikud onda ću više puta ponoviti: „Slažemo se da se ne slažemo“, govori inženjer Dušan Milojević za BBC na srpskom.
„I sledeće godine na slavi nećemo morati da vodimo takvu raspravu sa istim neprijatnostima“, dodaje.
Međutim, koliko je i zašto društvo u Srbiji (ne)tolerantno, vidi se, mimo krsnih slava, i na ulici, na društvenim mrežama, u medijima i skupštinskim raspravama.
Tokom studentskih blokada i građanskih protesta pokrenutih posle pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024, kada je stradalo 16 ljudi, zabeleženi su brojni primeri tolerancije, posebno kod akademaca, ali i njene suprotne strane, međutim neretko prerastajući u nasilje, navodi on.
Tolerancija je sposobnost adekvatnog razumevanja tuđih stavova koji su dijametralno različiti od naših, objašnjava psihološkinja Ana Mirković.
„To bi trebalo i moralo da bude veština koja se uči i vrlina koja nas krasi.“
Tolerancija ima i vlastiti međunarodni dan koji se odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija iz 1996. obeležava 16. novembra.
