Naziva se Otšelnikom zbog svojih čestih pustinjačkih osamljivanja, a narod ga zove Sveti Miholj, pa otud i naziv praznika.
Rođen je 448. godine u Korintu, gde je u ranoj mladosti postavljen za čteca Saborne crkve, a u 18. godini odlazi u Jerusalim, u manastir Svetog Jevtimija, gde se zamonašio.
Već u ranoj mladosti, Kirijak je pokazao interesovanje za Sveto pismo, što ga je navelo da se posveti religioznom životu.
Tokom života, držao se strogih monaških pravila, uključujući i jedan obrok dnevno.
Ovaj svetac je još za života smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina, a bio je veoma aktivan u borbi za pravoslavlje izobličavajući jeresi, naročito origenizam.
Upokojio se u 109. godini, 557. godine u manastiru Svetog Haritona u Jerusalimu, gde je i sahranjen.
Pored svoje duhovne uloge, Kirijak Otšelnik je bio poznat i kao iscelitelj bolesnih i utešitelj tužnih.
Iako nije želeo da mu se pripisuju zasluge za dobra dela, danas ga mnogi pomorci smatraju svojim zaštitnikom.
Prema narodnom verovanju, tek posle ovog praznika nastupa prava jesen.
Širom Srbije i drugih pravoslavnih zemalja ovaj praznik se obeležava različitim običajima, dok neke porodice Miholjdan slave kao krsnu slavu.
U skladu sa narodnim običajima, Miholjdan je dan kada ne treba obavljati kućne poslove poput čišćenja i spremanja, ali se radovi na otvorenom, ako ih ima, ne smeju odlagati zbog dolazeće zime, pa se oni smeju obavljati.
Osobe rođene na ovaj dan povezuju se sa posebnim talentima i mogu da očekuju sreću i blagostanje u životu.
Tanjug
