Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta (AFET) raspravljaće sutra o izveštajima o Srbiji i tzv. Kosovu u kojima se ponavlja puna podrška specijalnom predstavniku EU za dijalog Beograda i Prištine i pozivaju Srbija i tzv. Kosovo da se u dobroj veri i duhu kompromisa angažuju na postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa u skladu sa međunarodnim pravom.
„Srbija i Kosovo pozivaju se da u punoj meri primenjuju sve relevatne sporazume, „uključujući osnivanje Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom“, poručuju iz Strazbura.
Takođe se u oba izveštaja osuđuju sve radnje koje ugrožavaju stabilnost i dovode u pitanje proces pomirenja, izražava se ozbiljna zabrinutost zbog tenzija na severu Kosova i pucanja na Badnji dan i podseća na zajedničku odgovornost za mir i vladavinu prava za sve ljude na Kosovu.
U nacrtu izveštaja o Izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2022. izražava se žaljenje zbog kontinuirano niskog nivoa usklađenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, posebno u kontekstu rata u Ukrajini i ističe da Srbija kao kandidat za EU mora da se pridržava principa i politike EU i da je neprihvatljivo usklađivanje sa ratnohuškačkim autokratskim režimom.
Žaljenje se izražava i zbog činjenice da su ključne komponente spoljne politike Srbije direktno suprotne pozicijama EU, uključujući potpisivanje sporazuma o postavljanju zajedničkih spoljnopolitičkih pritoriteta Srbije i Rusije za 2023-2024. i sastanke sa visokim ruskim zvaničnicima sa liste ljudi pod sankcijama EU.
Kada je reč o osnovnim slobodama i ljudskim pravima, od vlasti Srbije se traži da intenziviraju napore radi zaštite ljudskih prava i žali zbog stagnacije u oblasti slobode izražavanja, slučajeva govora mržnje i kampanji kleveta i povećanja broja SLAPP tužbi.
Ukazuje se i na otvaranje kancelarije RT (bivša Raša tudej) u Beogradu i pokretanje sajta tog medija u Srbiji. Takođe se vlasti Srbije pozivaju da se bore protiv hibridnih pretnji i usklade sa odlukom Saveta o suspenziji emitovanja Sputnjika i RT, kao i da se bore protiv dezinformacija, uključujući manipulativne anti-EU sadržaje.
U toj oblasti izražava se i zabrinutost zbog kašnjenja implementacije medijske strategije i traži od vlade da unapredi transparentnost vlasništva u medijima i finansiranja, kao i da obezbedi nezavisnost REM.
Od vlasti Srbije traži se i da pripreme kredibilan plan za smanjenje zavisnosti od ruskog fosilnog goriva i izgradnju ekološki pozitivne energetike, da ubrzaju sprovođenja planova za bolji kvalitet vazduha i preduzmu mere na rešavanju problema zagađenja reka.
Istovremeno se izražava zabrinutost oko ekoloških uticaja novih infrastrukturnih projekata koje u Srbiji rade kineske kompanije i pozivaju vlasti da reaguju na legitimne bojazni sa ekoloških protesta.
Autor izveštaja o Srbiji sa predlogom rezolucije je Vladimir Bilčik a za tzv. Kosovo Viola fon Kramon-Taubadel.
U nacrtu izveštaja o Izveštaju Evropske komisije o Kosovu za 2022. ponavlja se zabrinutost oko kosovskog pravosuđa koje je i dalje neefikasno i osetljivo na mešanje i ohrabruju vlasti da unaprede sprovođenje postojećih instrumenata za zaštitu nezavisnosti pravosuđa.
Takođe se izražava žaljenje zbog činjenice da su na zakonodavni rad negativno uticale polarizacija i teškoće u dostizanju kvoruma, pozivaju se relevatntni akteri da unaprede upravljanje zakonodavnom agendom i traži od opozicije da prestane sa praksom odsustvovanja sa sednica.
U dokumentu se pozdravlja živo i pluralističko medijsko okruženje ali se žali zbog klevetničkih saopštenja i kampanji protiv istraživačkih novinara. Posebna zabrinutost se izražava zbog nedostatka slobode izražavanja na severu Kosova i snažno se osuđuju nedavni napadi na novinare u opštinama na severu Kosova. Kosovo se poziva da obezbedi finansijsku održivost i nezavisnost medija kako bi se uklonio politički uticaj i poziva na veću transparentnost vlasništva u medijima u cilju jačanja nezavisnosti i pluralizma. Takođe se izražava zabrinutost zbog slučajeva diskriminacije i govora mržnje protiv etničkih manjina, LGBTIQ+ osoba, izbeglica i raseljenih i ponavlja poziv da se intenziviraju napori da manjinske grupe dobije jednake mogućnosti.
Nakon sutrašnje debate u AFET, evroposlanici će moći da podnose amandmane nakon čega će se glasati u tom Odboru. Očekuje se da rezolucije budu na glasanju na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u maju.
