Srbija trenutno nema problem sa stabilnošću snabdevanja električnom energijom, ali ekstremno nizak vodostaj Dunava značajno smanjuje proizvodnju hidroelektrana i povećava pritisak na energetski sistem, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
Prema njenim rečima, dotoci Dunava iznose oko 1.400 kubnih metara u sekundi, što je ispod nivoa zabeleženog tokom prethodnih rekordno sušnih godina. Posledica je istorijski niska proizvodnja HE Đerdap 1 i Đerdap 2.
Obe hidroelektrane trenutno rade sa svega 20 do 30 odsto svoje snage, dok je deo termoelektrana takođe morao da smanji proizvodnju zbog potrebe da se obezbedi voda za hlađenje postrojenja.
Srbija zato deo nedostajuće električne energije kupuje na tržištu, na kojem su cene poslednjih dana veoma visoke. Prema rečima ministarke, juče su u Srbiji dostizale 250 do 260 evra po megavat-satu.
„To stvara finansijske pritiske“, rekla je Đedović Handanović, navodeći da je situacija dodatno složena zbog problema u proizvodnji električne energije u zemljama regiona.
Ipak, pojedini hidroenergetski kapaciteti rade bolje od očekivanja. Hidroelektrane na Drini i reverzibilna hidroelektrana Bajina Bašta trenutno proizvode 17 do 20 odsto više od plana.
Bajina Bašta bi trebalo da dobije i „naslednika“ kroz projekat reverzibilne hidroelektrane Bistrica. Pregovori o finansiranju sa japanskom razvojnom agencijom trebalo bi da budu završeni u drugoj polovini godine, dok se početak pripremnih radova očekuje tokom 2026.
Kada je reč o termoelektranama, ministarka je navela da Srbija raspolaže dodatnim kapacitetom zahvaljujući novom bloku u Kostolcu, ali da starost dela postrojenja i slabiji kvalitet uglja ostaju izazovi.
„Kalorijska vrednost uglja se od 2010. znatno smanjila, što utiče na količinu proizvedene energije“, rekla je ona.
Pored električne energije, nizak Dunav predstavlja problem i za tržište goriva. Uvoz naftnih derivata u julu bio je na 20 do 25 odsto, dok barže trenutno mogu da prevoze oko 30 odsto kapaciteta.
Država zbog toga posebnu pažnju posvećuje radu Rafinerije nafte Pančevo. Očekuje se da prerada bude nastavljena između 15. i 20. avgusta, na nivou od oko 13.000 tona dnevno.
Kako bi se zaštitilo domaće tržište, zabranjen je izvoz naftnih derivata, akcize su smanjene, a naftnim kompanijama je dozvoljeno da na tržište stave deo operativnih rezervi.
„Za sada nema razloga za brigu“, poručila je Đedović Handanović, uz ocenu da se stanje na tržištu i raspoloživost energenata pažljivo prate.
M. T.
Foto: Tanjug/ MRE
