Gladni smo samo Neba, Hleba Nebeskog,
Zemlja nema sve što nam treba, siti smo prolaznog.
Ako mislite da su to samo reči pesme, da tako ne može da se živi – to znači da nikad niste bili na Kosovu i Metohiji. Deo našeg naroda, a ipak daleko iza žica i ograda, omeđen tuđim jezikom i čudnom stranom čizmom, ne peva te stihove samo sad i od očaja, nego je takav oduvek bio. A to prolazno, reći će vam sigurno ako ih posetite, nisu jedino bezvredne stvari i teme kojima smo prezauzeti mi što sve imamo, nego i crna noć oko njih. I biće tako dok ne pukne zora.
Dah postojbine mogli su Novosađani da osete tokom posete pedesetak devojčica i dečaka iz Velike Hoče, Orahovca i Goraždevca, kao što su i oni primetili svu pažnju i ljubav koju smo im uzvratili. Među njima je bila i Rada iz Goraždevca, gošća porodice Terzić.
– Pre svega bih volela da se zahvalim roditeljima Leonore i Miloša što smo bili složni i kao pravi brat i sestre. Jako ste me prijatno i lepo iznenadili, čak toliko da je došlo i do suza. Hvala vam i uvek ćete ostati u mom srcu, napisala je Rada poruku svojim novim drugarima.
Tokom boravka u Novom Sadu, u okviru programa, Rada je obišla mnoge znamenitosti u gradu i okolini. Čak su išli u Beograd i posetili fudbalere Partizana i slikali se sa predsednikom Peđom Mijatovićem. Poslednjeg dana sa porodicom Terzić bila je u fruškogorskom manastiru.
Leonora nam je ispričala kako je do ovog susreta došlo:
– Bila sam na času tehničkog kad je ušla naša bibliotekarka i pričala da će naša škola ove godine ugostiti decu sa Kosova i Metohije na nedelju dana i zvučalo mi je zanimljivo. Imali smo organizovane dnevne aktivnosti, a kad smo došle kući, sumirale smo utiske. Imamo dosta zajedničkih interesovanja i baš smo se lepo družili. Želela bih da preporučim svakom detetu da sledeće godine u još većem broju prihvate drugare sa Kosova i Metohije.
Leonorini roditelji Linda i Nikola kažu da su na ćerkin predlog reagovali srcem:
— Nije bilo mesta za dilemu. Smatramo da je važno da deca sa Kosmeta osete da su ovde dobrodošla i voljena. Ponosni smo na svoju ćerku što je prepoznala važnost ovog gesta i drago nam je što je naš dom postao bogatiji za još jednog novog prijatelja. Naši utisci su zaista predivni. Devojčica Rada je izuzetno vaspitana i vredna, od one je dece koja odmah uđu u srce. Toliko je komunikativna da smo imali osećaj kao da je oduvek deo naše porodice, a ne da je prvi put kod nas. Novi Sad je oduvek bio grad velikog srca i širokih ulica, a ovakve akcije dokazuju da dobrota ne poznaje granice ni poreklo. Hvala svima što smo pokazali da smo grad koji podržava ovakve priče i nadamo se da će naš primer podstaći i druge da osete ovu radost.
Za Radu, Leonoru i Miloša mali doček priredili su i članovi KUD-a guslara „Peđa Leovac“ iz Sremske Kamenice, ljudi koji takođe dele vrednosti, davno od mnogih bačene u kraj.
– Meni je drago što sam bila, pevala i ispunila vaša srca. Zahvalila bih se Kulturno-umetničkom društvu, što ste me ovako lepo iznenadili. Da nije bilo SVIH vas, ja ne bih ni bila ovako srećna i puna ljubavi! Uvek ćete mi biti u sećanju, kad smo bili zajedno i pevali, igrali i uživali. Tu noć sam bila malo umorna, ali kad sam počela da pevam, mogu da kažem da mi je odmah prestao umor. Sve pesme koje sam pevala — POBEDNU PESMU, SJAJNU MESEČINU… i još dosta pevali ste i vi sa mnom. Još jednom bih se zahvalila od srca svima — rekla je Kosovka devojčica za kraj.
nsreporter.rs (M. D.)
