Ako hoćete da razumete Marka Tvena, prvo morate da mu vratite pravo ime: Samuel Lenghorn Klemens. Tek onda shvatite zašto je pseudonim zvučao kao šifra iz neke rečne bratije. Kako beleži Britanika, „Mark Tven” nije romantična izmišljotina, već rečni izraz za „dva hvata” dubine (oko 12 stopa) – onu meru koja znači da parobrod može bezbedno da prođe. To nije slučajna reč: Klemens je mladost proveo gledajući Misisi pi iz pilotske kabine, opčinjen preciznošću zvuka olovne sonde i povikom koji je u par sekundi značio život ili nasukavanje.
Rođen je 30. novembra 1835. u Misuriju, odrastao u Hanibalu, varoši koja će kasnije postati „Sent Pitersberg” iz Toma Sojera. Mark Twain House podseća da je bio štamparski šegrt, zatim novinar i lutalica, pa tek onda čovek koji je naučio da pravi rečenice koje zvuče kao razgovor na tremu, a pogađaju kao čekić. Njegova rana slava kreće sa humorističnom pričom „Čuvena skakačka žaba iz Kalaverasa” (1865), ali pravi mit nastaje kada u knjigama spoji dečačku pustolovinu i oštar pogled na društvo: „Pustolovine Toma Sojera” (1876) i „Haklberi Fina” (u stručnim izvorima se najčešće navodi 1884. kao godina objavljivanja).
Anegdote oko njega nisu ukras, nego gorivo. PBS-ov „American Experience” podseća da je u građanskom ratu kratko „probao uniformu”, pa je pobegao na Zapad, gde je i počeo da potpisuje tekstove kao Mark Tven – kao da je uzeo rečni žargon i pretvorio ga u književni potpis. Kasnije, kad ga je pogodio finansijski slom izdavačke kuće i dugovi iz devedesetih godina 19. veka, krenuo je na iscrpljujuću svetsku predavačku turneju da sve vrati do poslednjeg centa; u američkim arhivama i zapisima sa turneje često se navodi 1895. kao početak tog maratona.
Ima i ona gotovo mistična epizoda s Halejevom kometom: u beleškama koje se prenose u ozbiljnim biografijama stoji njegova misao da je „došao s kometom” i da očekuje da će „otići s njom”. Umro je 21. aprila 1910, neposredno nakon njenog povratka – kao da je i poslednji geg morao da ima kosmičku scenografiju. Tako je Klemens postao Tven: čovek koji je od rečne dubine napravio meru za istinu, a od smeha alat da se podnese svet.
S.B.
