Poslednjih godina enterijeri su često izgledali kao da niko u njima ne živi. Savršeno složeni jastuci, prazne površine, neutralne boje, minimalizam i sobe spremne za fotografisanje. Ali ljudi se polako umaraju od prostora koji izgleda lepo, a ne pruža osećaj skloništa.
House Beautiful je pisao o novom trendu koji naziva „burrowcore”, odnosno estetici doma kao male jazbine. Za razliku od urednog i stilizovanog cottagecore pristupa, burrowcore traži toplinu, slojeve, mekane tkanine, nasleđene predmete, staro drvo, knjige, lampe i stvari koje nose ličnu priču. Cilj nije savršen dom, nego dom koji deluje kao zagrljaj.
Ova tema je zanimljiva jer pokazuje promenu raspoloženja. Ljudi više ne žele samo prostor koji će dobro izgledati na slici. Žele mesto u kome se može usporiti, spustiti telefon, čitati, kuvati, zaspati na kauču i ne brinuti da li je sve savršeno simetrično.
Kod nas je ta estetika zapravo bliska starijim kućama i stanovima u kojima postoji mešavina generacija: ćilim, drvena komoda, knjige, porodične fotografije, vuneno ćebe, stara lampa i stolica koja nije iz istog kompleta, ali ima karakter. Razlika je u tome što se sada takav osećaj ponovo vrednuje.
Najlepše kod burrowcore trenda je što ne traži veliki budžet. Naprotiv, najvažniji su tekstura, svetlo i lični predmeti. Polovne stvari, nasleđeni komadi i predmeti sa pričom često vrede više od savršeno novih dekoracija.
Možda dom ne treba uvek da izgleda kao katalog. Možda treba da izgleda kao mesto u kome čovek sme da bude umoran, opušten i stvaran.
S.B.
