Dositej Obradović (17. februar 1739 – 7. april 1811) nije bio dekor prosvetiteljstva, nego motor. Rođen kao Dimitrije, kao monah uzima ime Dositej, ali ga znatiželja tera dalje: jezici, gradovi, knjige, ideja da se narod ne diže parolom, nego znanjem.
Njegovo najpoznatije delo “Život i priključenija” doživljava prvo izdanje u Lajpcigu 1783, kao autobiografska priča koja je u stvari vodič: kako se čovek oslobađa uskosti i uči da misli. U tom tekstu Dositej ne glumi mudraca — on pokazuje put, greške i popravke.
U ustaničkoj Srbiji dobija najpraktičniju ulogu: od 1807. se vezuje za funkciju prvog ministra prosvete. To je trenutak kada prosveta prestaje da bude “priča o knjigama” i postaje infrastruktura države. Kao što smo već provlačili kroz feljtone o prelomima, sistem traje samo kad ima školu, jezik i jasna pravila.
Dositejev klik-bajt za današnje vreme bio bi jednostavan: ne veruj slepo, uči. I ne čekaj idealne uslove — pravi ih.
S.B.
