Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je osudio Dalibora Petrovića (24) na doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva penzionera Stanimira Brajkovića (74), s kojim je delio ćeliju u Kazneno-popravnom zavodu Padinska Skela 2024. godine. Istom odlukom, kazne Saši Stankoviću (22) i Srećku Stefanoviću (22) povećane su na po 20 godina zatvora.
Prvostepenom presudom Višeg suda u Beogradu Petrović i Stanković bili su osuđeni na po 18 godina zatvora, dok je Stefanović dobio 19 godina. Na presudu su se žalili tužilaštvo i punomoćnik porodice ubijenog, tražeći strože kazne.
U obrazloženju odluke Apelacionog suda navodi se da je prvostepeni sud pravilno cenio lične prilike okrivljenih, uključujući njihove godine u vreme izvršenja krivičnog dela, ali da nije dao odgovarajući značaj otežavajućim okolnostima.
Sud je posebno ukazao na činjenicu da je zlostavljanje trajalo duže vreme, da je žrtva imala 74 godine i da se zločin dogodio u kazneno-popravnoj ustanovi, u kojoj je Brajković bio zatvoren sa osuđenima i nije mogao samovoljno da napusti prostoriju.
Kada je reč o Petroviću, Apelacioni sud je posebno istakao njegovu ulogu u zločinu, brojnost povreda koje je zajedno sa ostalima naneo žrtvi, pretnje, brutalnost i bezobzirnost. U obrazloženju se navodi da je bio najagresivniji prilikom zlostavljanja, da je postupao bez ikakvog povoda od strane žrtve i da je nastavio sa nasiljem čak i nakon što je Brajković vraćen sa lekarskog pregleda.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, trojica osuđenih su od sredine januara do 4. februara 2024. godine svakodnevno fizički zlostavljala Stanimira Brajkovića, s kojim su delili zatvorsku ćeliju. Najpre su trošili njegov novac u zatvorskoj kantini za kupovinu hrane, kafe i cigareta za sopstvene potrebe, a kada je novac potrošen, počeli su da ga šamaraju, udaraju pesnicama i šutiraju u glavu i telo.
Zlostavljanje je krajem januara i početkom februara postalo intenzivnije. Sva trojica su ga tukla, a kako bi ga sprečili da pozove pomoć ili prijavi nasilje zatvorskim komandirima, stavljali su mu peškir u usta.
Od zadobijenih povreda Brajković više nije mogao samostalno da hoda. Zbog zdravstvenih tegoba pregledan je 1. i 3. februara, ali iz straha nije prijavio zlostavljanje. Njegovo stanje pogoršalo se 4. februara, kada je premešten u drugu prostoriju. Zadobijene povrede predstavljale su povredu opasnu po život i dovele su do smrtnog ishoda.
Apelacioni sud je zaključio da težina zločina i okolnosti pod kojima je izvršen opravdavaju strože kazne za trojicu osuđenih.
E.M.
