Dok vaterpolo godinama bije bitku sa sopstvenom predvidljivošću, Evropsko prvenstvo u Beogradu ponudilo je preko potreban odgovor u vidu reprezentacije Holandije, koja je naterala moćnu Mađarsku da strepi za bodove do poslednjeg minuta.
Godinama se evropskim bazenima provlači ista mantra o dosadi i unapred podeljenim kartama između balkanskih sila, Mađara, Španaca i Italijana. Ipak, vaterpolo se pokreće. Francuska je prva pokazala zube ulaskom u polufinale svetske smotre, a sada je red došao na Holandiju da pod komandom Branka Mitrovića dokaže da baza konkurentnih timova raste. Rezultat od 16:11 protiv Mađarske na semaforu deluje ubedljivo, ali on je plod samo poslednja tri minuta utakmice. Pre toga, svet je gledao Holandiju koja igra „muški“, taktički zrelo i fizički ravnopravno sa najodlikovanijom vaterpolo nacijom sveta. Mitrović je od autsajdera napravio ekipu koja je uzela bod Srbiji na otvaranju, a sada je do pred sam kraj držala Mađare u šahu.
Ključni trenutak meča dogodio se tri minuta pre kraja pri rezultatu koji je garantovao dramu. Brutaliti Tima de Meja, koji je udario kapitena Kristijana Manherca, ugasio je nade „Lala“. Manherc je završio na lekarskom „krpljenju“, a Vince Vigvari je iz peterca pokrenuo seriju kojom su Mađari konačno odahnuli. Do tog momenta, Kas te Rile je lobovima izluđivao odbranu rivala, a Mart van der Vejden je nemilosrdno bušio Krištofa Čomu, primoravši Žolta Vargu da u igru uvede Somu Vogela. Iako su Gergo Fekete sa pet i Vigvari sa četiri gola potpisali pobedu Mađarske, utisak o holandskom vaterpolu kao novom osveženju ostaje jači od suvih brojki. Vaterpolu su ovakvi mečevi bili neophodni, iako je poražavajuće da oni koji nisu bili u Areni, zbog nedostatka TV prenosa, nisu mogli da svedoče ovom buđenju.
