Vlada Srbije predložila je povećanje minimalne zarade za 9,2 odsto, sa sadašnjih 550 na 600 evra, uz istovremeno povećanje neoporezivog dela dohotka. Ministar finansija Siniša Mali kaže da bi time najveći deo tereta povećanja zarada trebalo da preuzme država.
Predlog povećanja minimalne zarade predstavljen je na današnjem sastanku predstavnika Vlade, poslodavaca i sindikata o minimalnoj ceni rada za narednu godinu.
Mali je rekao da je povećanje od 9,2 odsto deo plana prema kojem bi prosečna zarada u Srbiji naredne godine trebalo da dostigne 1.400 evra, prosečna penzija 650 evra, dok bi minimalna zarada do kraja naredne godine trebalo da bude povećana na 650 evra.
Prema njegovim rečima, država namerava da najveći deo tereta povećanja minimalca preuzme na sebe. Predloženo je da neoporezivi deo zarade bude povećan za 9,2 odsto, čime bi se ublažio efekat većih troškova rada za poslodavce.
Mali je podsetio da je minimalna zarada 2010. godine iznosila oko 15.000 dinara i da ju je primalo između 350.000 i 400.000 radnika. Danas je, kako je naveo, minimalac na nivou od oko 550 evra, a predlog je da bude povećan na 600 evra.
Kao jedan od ključnih argumenata za povećanje minimalne zarade Mali je naveo povoljna makroekonomska kretanja. Prema njegovim rečima, očekuje se da rast privrede Srbije ove godine bude najmanje 3,3 odsto, dok je privredni rast u drugom kvartalu iznosio 3,6 odsto.
On je ukazao i na podatak da je inflacija u julu iznosila 1,9 odsto, ocenjujući da su najvažniji makroekonomski pokazatelji dobri.
Konačna odluka o minimalnoj ceni rada za 2027. godinu očekuje se u utorak, kada će biti održana sednica Socijalno-ekonomskog saveta. Mali je podsetio da, ukoliko sindikati i poslodavci ne postignu saglasnost, odluku o visini minimalne zarade donosi Vlada Srbije.
Ministar očekuje podršku sindikata predlogu Vlade, dok bi povećanje neoporezivog dela zarade trebalo da bude argument za prihvatanje predloga i sa strane poslodavaca.
Srbija je, prema podacima Evrostata, po kupovnoj moći minimalne zarade ispred sedam članica Evropske unije.
Bruto minimalna zarada u Srbiji dostigla je 743 evra, dok je, kada se uzmu u obzir razlike u cenama između evropskih država, njena vrednost iznosila 1.094 standarda kupovne moći (PPS). Srbija je na taj način zauzela 17. mesto među posmatranim evropskim zemljama i napredovala šest pozicija u odnosu na prethodnu godinu.
Iza Srbije se nalaze Malta, Slovačka, Mađarska, Češka, Bugarska, Letonija i Estonija, kao i Crna Gora i Albanija.
Minimalne zarade u Evropskoj uniji značajno se razlikuju. Prema podacima Evrostata od 1. jula, kreću se od 620 evra mesečno u Bugarskoj do 2.771 evra u Luksemburgu.
Bruto minimalna zarada viša od 1.500 evra postoji u šest članica EU – Luksemburgu, Irskoj, Nemačkoj, Holandiji, Belgiji i Francuskoj.
Kada se zarade prilagode razlikama u cenama i iskažu u standardima kupovne moći, odnosno PPS, rang-lista se menja. Nemačka zauzima prvo mesto sa 2.164 PPS, a slede Luksemburg, Holandija, Belgija, Irska i Francuska.
M. T.
