BEOGRAD – Istočna Srbija danas dobija novu saobraćajnu vezu koja bi u narednim godinama mogla da ima značajan uticaj na privredu, turizam i investicije u ovom delu zemlje. U saobraćaj se pušta novih 28 kilometara Dunavskog koridora, čime će biti aktivirano ukupno 62 kilometra brze saobraćajnice.
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević istakla je da ovaj projekat treba posmatrati kao razvojni koridor, a ne samo kao putnu infrastrukturu.
Bolja povezanost Požarevca, Velikog Gradišta, Golupca i drugih mesta uz Dunav sa ostatkom Srbije trebalo bi da smanji vreme putovanja, olakša transport i stvori povoljnije uslove za poslovanje. Istovremeno, očekuje se da kvalitetnija infrastruktura doprinese razvoju turizma i poveća potencijal ovog područja za nova ulaganja.
Novi kilometri biće pušteni u saobraćaj danas u podne. Zajedno sa dva kilometra otvorena pre dve nedelje, nova deonica donosi 30 kilometara dodatne brze saobraćajnice, dok je cilj da do kraja godine bude kompletirano svih 68 kilometara Dunavskog koridora.
Razvoj projekta trebalo bi da se nastavi prema Brzoj Palanci. Prostorni plan područja posebne namene nalazi se u završnoj fazi izrade, a buduća trasa trebalo bi da omogući nastavak brzog puta prema istoku Srbije.
Prema najavi ministarke, nastavak saobraćajnice doneo bi Golupcu završenu obilaznicu prema Brzoj Palanci, dok bi sa odvojcima prema Kladovu i Negotinu ukupan pravac imao oko 90 kilometara. Projekat bi, između ostalog, trebalo da doprinese rasterećenju Golupca od tranzitnog saobraćaja i dodatnoj zaštiti Golubačke tvrđave.
Dugoročno, izgradnja ovakvih koridora ima značaj i za regionalno povezivanje privrede. Efikasniji transport robe, bolja dostupnost turističkih destinacija i kraće putne veze mogu povećati konkurentnost lokalnih kompanija i otvoriti prostor za nove investicije.
Dunavski koridor deo je šireg infrastrukturnog ciklusa u Srbiji. Do kraja godine, prema najavama Ministarstva, trebalo bi da budu završeni i poslednjih 12 kilometara Moravskog koridora, deonica auto-puta Kuzmin–Sremska Rača, brzi put Slepčević–Badovinci i severna obilaznica oko Kragujevca.
Srbija trenutno ima 681 kilometar auto-puteva i brzih saobraćajnica, prema podacima koje je iznela Sofronijević, a dalji razvoj putne mreže predstavlja jedan od prioriteta državne infrastrukturne politike.
Za istočnu Srbiju, međutim, najveći značaj Dunavskog koridora biće u tome da bolja saobraćajna povezanost postane osnova za snažniji privredni i turistički razvoj područja koje je dugo bilo slabije povezano sa glavnim ekonomskim tokovima u zemlji.
