Srbija se suočava sa dva važna izazova u energetskom snabdevanju: obustavljen je transport sirove nafte preko Jadranskog naftovoda nakon havarije na hrvatskoj deonici, dok istovremeno domaća proizvodnja električne energije ne zadovoljava potrebe potrošača.
Iako su problemi različiti, zajedničko im je to što pokazuju koliko je domaći energetski sistem izložen poremećajima u transportu, proizvodnji i nabavci energenata.
Stručnjak za energetiku Željko Marković rekao je za RTS da bi kvar na naftovodu mogao da bude otklonjen za pet do deset dana. U tom slučaju, zahvaljujući rezervama NIS-a, ne očekuju se poremećaji u proizvodnji goriva i snabdevanju benzinskih stanica.
Naftne rezerve daju prostor za čekanje
Transport nafte preko Janafa obustavljen je nakon havarije na cevovodu između Siska i Slavonskog Broda, kada je, prema procenama, isteklo oko 500.000 litara nafte.
NIS je u kontaktu sa predstavnicima hrvatske kompanije i čeka informacije o tome kada će popravka biti završena. Marković smatra da bi, prema opisu oštećenja, posao mogao da bude obavljen za pet do deset dana, uz mogućnost produženja ukoliko se pojave dodatni problemi.
Rafinerija u Pančevu za sada nije ugrožena jer NIS raspolaže sopstvenim rezervama. Marković podseća da je rafinerija u ranijem periodu gotovo mesec dana radila oslanjajući se na zalihe, ali upozorava da bi prekid transporta koji bi trajao približno toliko mogao da izazove probleme.
Oko 80 odsto sirove nafte koja se prerađuje u Srbiji dolazi iz uvoza, dok domaća proizvodnja pokriva oko 20 odsto potreba. Zbog toga je obnova transporta preko Janafa važna za dugoročnu sigurnost snabdevanja.
Dunav otežava alternativne pravce
Mogućnost nadoknade isporuka drugim transportnim pravcima ograničena je niskim vodostajem Dunava. To otežava dopremanje većih količina sirove nafte, ali i uvoznog uglja koji se preko luke Konstanca i rečnim putem prevozi do Srbije za potrebe termoelektrana.
Tako se problem u transportu nafte pojavljuje u trenutku kada su otežani i pojedini pravci snabdevanja elektrana gorivom.
EPS ne proizvodi dovoljno za domaću potrošnju
Još ozbiljniji finansijski pritisak trenutno predstavlja uvoz električne energije. Prema Markovićevim podacima, u oktobru je Srbija iz inostranstva obezbedila oko 26 odsto potrošene struje, a sličan odnos zadržan je i tokom prvih desetak dana novembra.
Domaća proizvodnja pokriva oko 75 odsto tražnje. Među razlozima su suša i slabija proizvodnja hidroelektrana, problemi sa dopremanjem uglja, lošiji kvalitet domaćeg uglja i česti ispadi starih termoenergetskih blokova.
Uvoz potrebnih količina košta između osam i devet miliona evra dnevno. Marković navodi da su cene na berzama prethodnog dana u proseku iznosile oko 350 evra po megavat-satu, dok su u večernjim satima dostizale i 600 evra.
Ukoliko EPS mora da nastavi sa kupovinom velikih količina električne energije po visokim cenama, troškovi će predstavljati dodatno opterećenje za kompaniju.
Snabdevanje tokom zime zavisi i od novca za uvoz
Marković ocenjuje da Srbija može da obezbedi dovoljno električne energije tokom zime ukoliko bude imala mogućnost da uveze nedostajuće količine i sredstva za njihovu nabavku. To znači da sigurnost snabdevanja neće zavisiti samo od raspoloživih domaćih kapaciteta, već i od stanja na regionalnom tržištu električne energije.
Kao dugoročno rešenje navodi ulaganja u nove proizvodne kapacitete, obnovljive izvore i skladištenje energije. Takođe smatra da bi EPS trebalo da planira uvoz unapred, umesto da se u velikoj meri oslanja na kupovinu električne energije dan za dan.
Poziv na racionalniju potrošnju upućen je i građanima i privredi. U okolnostima kada domaća proizvodnja ne pokriva celokupnu tražnju, smanjenje potrošnje može da ublaži potrebu za skupim uvozom.
Za sada, prema proceni sagovornika RTS-a, kraći prekid transporta nafte ne bi trebalo da izazove probleme na tržištu goriva. Međutim, situacija sa električnom energijom pokazuje da energetska sigurnost Srbije već zavisi od uvoza i da će mogućnost njegovog finansiranja biti jedan od ključnih faktora tokom predstojeće zime.
M. T.
