BEOGRAD — U beogradskom Institutu za uporedno pravo otvorena je dvodnevna naučna konferencija „Dvadeset godina Ustava Republike Srbije“, na kojoj je predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov poručio da čuvati najviši pravni akt u vremenu globalnih izazova pre svega znači očuvanje mira i ljudskog dostojanstva.
Petrov je u uvodnom izlaganju naglasio da bez mira i poštovanja ljudskog dostojanstva vladavina prava i demokratija postaju samo prazne ljušture i opasni simulakrumi.
Predsednik Ustavnog suda se u svom govoru osvrnuo i na višedecenijske kritike upućene Ustavu iz 2006. godine, analizirajući ih kroz prizmu istorijskih i političkih okolnosti u kojima je tekst donet.
„Mentalitetske karakteristike, kosovska preambula i evropske integracije“
Tokom prvog dana naučnog skupa u Beogradu izdvajaju se sledeće ključne analize i poruke:
Kritike legitimiteta i sadržine: Petrov je podsetio na osporavanja Ustavnog teksta iz 2006. godine koja su se ticala same procedure donošenja, ali i prigovora da se nije dostatno odmakao od ustavnih rešenja iz devedesetih godina.
Značaj kontekstualnog pristupa: Ukazano je na odsustvo holističkog pristupa pri analizi ustavnih normi, uz ocenu da se pojedine odredbe moraju posmatrati u kontekstu vremena u kom su nastale.
Pitanje preambule o KiM: Govoreći o kritikama preambule u kojoj je Kosovo i Metohija definisano kao sastavni deo Srbije, Petrov je napomenuo da su mnogi stručnjaci osporavali njeno mesto, navodeći da bi takva obaveza trebalo da stoji u normativnom delu Ustava.
Balans nacionalnog i evropskog: Naglašeno je da je spoj „kosovske preambule“ i člana 1. Ustava — koji Srbiju usmerava ka evropskim vrednostima i integracijama — predstavljao jedini mogući pravni i politički odgovor na istorijske izazove tog perioda.
Naučna konferencija nastavlja rad i narednog dana izlaganjem referata vodećih domaćih i stranih stručnjaka iz oblasti ustavnog prava.
M. D.
