BANJALUKA – Sudbina Radio-televizije Republike Srpske (RTRS) i više od 600 zaposlenih radnika ovog javnog servisa i dalje visi o koncu, dok se čeka odluka Okružnog privrednog suda u Banjaluci o deblokadi računa.
Uprkos teškoj finansijskoj situaciji i blokadi poslovanja, pritisci iz Sarajeva na RTRS ne jenjavaju. Pojedini mediji iz Federacije BiH, predvođeni BHRT-om i v. d. direktorom Belminom Karamehmedovićem, ponovo primenjuju oprobanu praksu pozivanja međunarodnih faktora i pravosudnih tela da intervenišu protiv institucija Srpske.
„Po oprobanom sarajevskom receptu, pomoć traže od VSTV-a, Delegacije Evropske unije i OHR-a. Žale se na institucije Republike Srpske, političare, ali i na RTRS, optužujući nas da vršimo pritisak na pravosuđe, dok istovremeno ignorišu sopstvena ogromna dugovanja”, navode u RTRS-u.
Dvostruki aršini pravosuđa i ignorisanje pravosnažnih presuda
U fokusu spora između dva javna servisa nalazi se drastična razlika u tretmanu pred pravosudnim organima:
Pravni paradoks blokade: Računi RTRS-a blokirani su zbog pravosnažne presude od 5,5 miliona konvertibilnih maraka, dok BHRT nesmetano posluje iako protiv njih postoji pravosnažna presuda u korist RTRS-a na iznos od čak 17,7 miliona KM.
Optužbe bez demantija: Rukovodstvo BHRT-a ni u jednom trenutku ne osporava postojanje višemilionskog duga prema RTRS-u, ali bilo kakvo javno ukazivanje na ovu nepravdu i dvostruke aršine karakteriše kao „politički pritisak na pravosuđe”.
Apeli međunarodnoj zajednici: U zvaničnom reagovanju, BHRT traži od Visokog sudskog i tužilačkog veća, OHR-a i Evropske unije da reaguju i „zaštite nezavisnost sudstva i osiguraju sprovođenje odluka bez političkog uticaja”.
Ugrožen opstanak 603 radnika: Dok iz Sarajeva stižu apeli stranim diplomatama, 603 zaposlena na RTRS-u sa strepnjom očekuju odluku banjalučkog Okružnog privrednog suda koja bi mogla odrediti dalju sudbinu javnog servisa Republike Srpske.
M. D.
