Ono što je pre mesec dana figuriralo kao siguran put ka Top 6 društvu, pretvorilo se u grčevitu borbu za goli evroligaški život, a prst krivice nakon derbija opravdano je uperen u čoveka koji povlači poteze pored aut-linije.
Saša Obradović se nalazi u ozbiljnom problemu kada je u pitanju priprema utakmica sa predznakom „moranje“. Strategija koja se u završnici sezone svela na izolacije i „vađenje zeca iz šešira“ od strane individualaca, potpuno je ogoljena pred disciplinovanim Partizanom. Najveći apsurd derbija leži u minutaži Hasijela Rivera. Kubanski centar je otvorio meč furiozno, postigao prvih osam poena ekipe, a zatim neobjašnjivo „zaboravljen“ na klupi tokom čitavog prvog poluvremena. Šablonska izmena na svakih 13 minuta, bez osećaja za momentum igrača koji je u tom trenutku bio najproduktivniji, direktno je sekla ritam crveno-belih.
Dok su se ključni poeni očekivali od Čime Monekea, on je meč završio sa samo jednim upućenim šutem za 26 minuta – podatak koji najbolje oslikava nepostojanje smislenih akcija. Forsiranje Džereda Batlera u trenucima kada je u očiglednom kontra-ritmu, dok je ranije u životnoj formi sedeo na klupi, predstavlja logički paradoks koji Obradović teško može da objasni. Zvezda je od najbrže i najatraktivnije ekipe postala tim koji je mučno gledati u završnicama. Sa tri kola do kraja (Pariz, Asvel, Real), stručni štab mora hitno da pronađe izgubljenu nit, inače će sezona koja je mirisala na uspeh ostati upamćena kao „malo jači kanal“ iz kojeg nije bilo povratka.
M.M.
