Debata o američkom gasu ponovo je otvorila političke podele u Prištini, nakon što su SAD upozorile da bi Kosovo i Metohija moglo ostati izvan ključnih energetskih projekata u regionu, dok vlast i opozicija nude potpuno različite vizije energetske budućnosti.
Dok se čekaju konačni politički raspleti nakon vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu i Metohiji, sve oštrija postaje rasprava o energetskom pravcu koji bi Priština trebalo da izabere u narednim godinama.
Vršilac dužnosti otpravnika poslova Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Prištini Ana Pratipati pozvala je lokalne institucije da se uključe u regionalne projekte snabdevanja američkim prirodnim gasom, uz upozorenje da se prozor za priključenje tim inicijativama uskoro zatvara, piše Euronews.rs.
Prema američkoj strani, Priština bi mogla da ostane jedina na Zapadnom Balkanu bez pristupa planiranim gasnim koridorima koji bi, između ostalog, uključivali povezivanje na gasovod od terminala u Aleksandropolisu u Grčkoj ka Severnoj Makedoniji i širem regionu.
Opozicija na Kosovu i Metohiji ocenjuje da je takav pravac bez alternative i direktno povezan sa strateškim odnosima sa Vašingtonom. Daut Haradinaj iz Alijanse za budućnost Kosova poručio je da energetska nezavisnost i nacionalna bezbednost moraju ići zajedno, dok svako udaljavanje od tih projekata vidi kao politički i strateški pogrešan potez.
Sličan stav za Euronews, iznosi i Enver Hodžaj iz Demokratske partije Kosova, koji smatra da bi eventualno odbijanje američkih energetskih inicijativa moglo da utiče na odnose sa Sjedinjenim Državama i redefiniše političku dinamiku u regionu.
Iz Demokratskog saveza Kosova ukazuje se da su gasifikacija i povezivanje na regionalne energetske mreže deo šire strateške vizije koja Kosovo i Metohiju dodatno vezuje za zapadne partnere i smanjuje uticaj drugih globalnih aktera u regionu.
Podseća se i da je Priština ranije odbila projekat američke korporacije „Milenijumski izazov“, vredan više od 200 miliona dolara, koji je predviđao povezivanje sa transjadranskim gasovodom, uz obrazloženje vlasti da je prioritet razvoj obnovljivih izvora energije.
Premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti zastupa stav da Priština nema potrebu za infrastrukturom za prihvat tečnog prirodnog gasa, već da bi se energetsko snabdevanje moglo rešavati kroz regionalne elektroenergetske interkonekcije i uvoz električne energije iz pravca Albanije.
Prema podacima Američke privredne komore, Priština je u prethodne četiri godine potrošila stotine miliona evra na uvoz električne energije, što dodatno otvara pitanje dugoročne održivosti postojećeg energetskog modela.
U tom kontekstu, američka upozorenja o „propuštenoj prilici“ dodatno pojačavaju političku tenziju između vlasti i opozicije, dok energetska politika postaje jedno od ključnih strateških pitanja u odnosima Prištine i Vašingtona.
