Dok Evropska komisija razmatra zabranu ruske nafte, lideri Mađarske i Slovačke poručuju da bi takva odluka dodatno produbila energetsku krizu i ugrozila stabilnost snabdevanja u Evropi.
Planirana zabrana uvoza ruske nafte u Evropsku uniju, koja bi mogla da stupi na snagu 15. aprila, izazvala je oštre reakcije u pojedinim državama članicama, pre svega u Mađarskoj i Slovačkoj.
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto upozorio je da bi takva odluka mogla da dovede do drastičnog rasta cena goriva, navodeći da bi cena benzina u Mađarskoj mogla da dostigne i do 1.000 forinti po litru, odnosno oko 2,60 evra. On je ovu inicijativu ocenio kao štetnu i poručio da će se Budimpešta boriti da je spreči.
Sijarto je naglasio da mađarska vlada namerava da zadrži kontrolu cena energenata i komunalnih usluga, ali da će to, kako je rekao, zavisiti i od političkih okolnosti i ishoda izbora. Takođe je ocenio da se Evropa već suočava sa ozbiljnom energetskom krizom, dodatno pogoršanom globalnim sukobima i rastom cena energenata.
Sličan stav izneo je i slovački premijer Robert Fico, koji smatra da bi Evropska unija trebalo da ukine sankcije na rusku naftu i gas kako bi ojačala energetsku bezbednost. On je pozvao Evropsku komisiju da obnovi dijalog sa Rusijom i omogući snabdevanje energentima iz različitih izvora, uključujući i ruske.
Foto: TANJUG/FOTO HINA/ DAMIR SENČAR
Fico je istakao da bi nastavak restriktivne politike mogao dodatno destabilizovati tržište i otežati snabdevanje, posebno u uslovima povećane globalne neizvesnosti.
Debata o budućnosti energetskih tokova u Evropi tako se dodatno zaoštrava, dok pojedine članice upozoravaju da bi političke odluke mogle imati direktne posledice po standard građana i stabilnost privrede.
