Evropska unija najavila je paket od šest mera za stabilizaciju tržišta energenata, među kojima je oslobađanje 100 miliona barela nafte i dizela tokom naredna četiri meseca. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila je nakon sastanka Evropskog saveta u Briselu da će mere obuhvatiti i strateški dijalog o evropskim rafinerijama, sa ciljem povećanja kapaciteta za preradu i snižavanja cena.
Najava dolazi u trenutku kada su energetska sigurnost i konkurentnost industrije među ključnim pitanjima za evropsku privredu. Cena nafte i naftnih derivata utiče na troškove transporta, proizvodnje i logistike, a posredno i na cene robe i usluga. Zbog toga mere usmerene na stabilizaciju snabdevanja imaju širi značaj od samog energetskog sektora.
Fon der Lajen je na konferenciji za novinare, održanoj zajedno sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom, navela da je sastanak evropskih lidera obuhvatio energetiku, konkurentnost, trgovinske odnose sa Kinom, budžet EU, podršku Ukrajini i migracije.
Oslobađanje zaliha može da ublaži pritisak, ali ne garantuje niže cene
Prema najavi predsednice Evropske komisije, EU planira da tokom naredna četiri meseca oslobodi 100 miliona barela nafte i dizela. Takav potez može da poveća količinu energenata dostupnih tržištu i pomogne u ublažavanju kratkoročnih poremećaja u snabdevanju.
Ipak, stvarni uticaj na cene zavisiće od uslova na globalnom tržištu, obima potražnje, dostupnosti dodatnih količina i načina sprovođenja najavljenih mera. Samo povećanje ponude ne znači automatski i proporcionalno pojeftinjenje goriva, naročito ako istovremeno postoje drugi pritisci na tržištu.
Za kompanije koje koriste velike količine goriva, posebno u transportu i industriji, stabilnije tržište moglo bi da doprinese boljoj predvidivosti troškova. Za domaćinstva, eventualno smanjenje pritiska na cene naftnih derivata moglo bi da ima posredne efekte kroz troškove prevoza i distribucije robe.
Rafinerije kao pitanje industrijske i energetske sigurnosti
Poseban značaj ima najavljeni strateški dijalog o evropskim rafinerijama. Evropska komisija, prema rečima Fon der Lajen, želi da podstakne povećanje broja rafinerija u Uniji i smanjenje cena.
Ova najava otvara pitanje dugoročnih kapaciteta evropske industrije za preradu nafte. Sigurnost snabdevanja ne zavisi samo od količine sirove nafte koja je dostupna na tržištu, već i od mogućnosti da se ona preradi u dizel, benzin i druge proizvode potrebne privredi.
Veći kapaciteti za preradu mogli bi da povećaju otpornost evropskog tržišta na poremećaje u lancima snabdevanja. Međutim, efekti takve politike zavisiće od konkretnih investicija, troškova proizvodnje, regulatornih uslova i ekonomske opravdanosti novih ili proširenih postrojenja.
Fon der Lajen je najavila i unapređenje rada radne grupe koja bi trebalo da omogući tržišnom operateru da kupuje energente na globalnom tržištu za potrebe EU. Detalji o načinu funkcionisanja tog mehanizma nisu navedeni u dostavljenom izveštaju, pa se njegov potencijalni uticaj na nabavne cene i uslove snabdevanja za sada ne može precizno proceniti.
Energetika povezana sa konkurentnošću evropske privrede
Energetske mere bile su deo šire rasprave o konkurentnosti EU. Troškovi energije predstavljaju jedan od faktora koji utiču na položaj evropskih proizvođača u odnosu na konkurente na drugim tržištima. Promene cena energenata mogu da utiču na profitne marže kompanija, odluke o investiranju i troškove proizvodnje.
Na sastanku se razgovaralo i o trgovinskim odnosima EU i Kine, kao i o budućem budžetu Unije. Ove teme povezane su sa širim pitanjem sposobnosti evropske privrede da očuva industrijsku bazu, finansira razvoj i odgovori na međunarodnu konkurenciju.
Podrška Ukrajini i migracije takođe su bile na dnevnom redu, što pokazuje širinu političkih, bezbednosnih i ekonomskih izazova sa kojima se suočavaju evropske institucije.
Za tržište energenata najvažnije će biti kako će najavljeni paket biti sproveden i da li će mere doneti merljivo povećanje ponude, stabilnije snabdevanje i niže troškove. Za sada je poznat pravac najavljene politike, ali ne i konačni efekti na cene goriva, industrijske troškove i poslovanje evropskih kompanija.
M. T.
