Evropska unija priprema nova, stroža pravila o stranim investicijama kako bi sprečila kineske kompanije da koriste prednosti otvorenog evropskog tržišta bez jasnih obaveza prema lokalnoj ekonomiji, radnicima i razmeni tehnologije.
O izmenama pravila, koje su još u fazi usaglašavanja, Evropska komisija će detaljnije izveštavati sledećeg meseca u okviru šireg paketa mera usmerenih na jačanje posustale industrijske baze EU i usporenog privrednog rasta.
Pritisak na evropsku industriju povećan je poslednjih godina zbog pojačanog priliva jeftine kineske robe, što je delom posledica američkih tarifa koje je uveo predsednik Donald Tramp.
Tržišno istiskivanje osetile su grane poput čelične i hemijske industrije, koje se već suočavaju sa visokom cenom energije i strogim ekološkim standardima.
Investicije sa premisom evropskog rasta
Istovremeno, talas kineskih industrijskih ulaganja u Evropu izazvao je bojazan da Peking pokušava da izgradi dublju ekonomsku i stratešku zavisnost EU od kineske proizvodnje i tehnologije.
Prema procenama zvaničnika, to je i način da kineske kompanije zaobiđu buduća ograničenja i carine koje bi Evropa mogla da uvede.
Evropski komesar za industriju Stefan Sežurne izjavio je da nova pravila treba da obezbede da strane investicije ne služe samo kao montažni centri van EU, već da doprinose razvoju celokupnog evropskog lanca vrednosti, prenosi Beta.
Sežurne se posebno zalaže za jače odredbe o lokalnom sadržaju i za uvođenje klauzule „Napravljeno u Evropi“, što Francuska podržava već godinama.
Prema predlogu, ulaganja bi u određenim industrijama, poput proizvodnje baterija, morala da podrazumevaju zapošljavanje lokalnih radnika i deljenje tehnoloških znanja.
„Investicije moraju doprineti evropskom rastu, a ne biti samo ulazna tačka na naše tržište“, poručio je komesar.
Kineska tehnološka znanja (ni)su tajna
Iako se Kina eksplicitno ne pominje u nacrtu, zvaničnici EU navode da je jasno na koju zemlju se nova pravila primarno odnose. Direktne kineske investicije u EU povećane su čak 80 odsto u 2024. u odnosu na godinu ranije, dostigavši 9,4 milijarde evra.
Posebnu pažnju privukao je kineski gigant CATL, vodeći svetski proizvođač baterija, koji je već otvorio fabriku u Nemačkoj, a gradi nove u Mađarskoj i Španiji u ukupnoj vrednosti od približno 11 milijardi evra.
Kompanija želi da u španski pogon dovede oko 2.000 kineskih radnika, što je izazvalo zabrinutost sindikata da Kina neće lako deliti ključna tehnološka znanja sa evropskim partnerima.
Madrid je, međutim, jasno poručio da podržava nove mere EU, ocenjujući da će one doneti veću ekonomsku bezbednost, otpornost i bolju iskorišćenost stranih ulaganja u korist evropskih radnika i domaće industrije.
Kineske kompanije poslednjih godina ulažu i u projekte zelenog vodonika širom Evrope, ali industrijske organizacije upozoravaju da je prava struktura vlasništva u tim projektima često teško proverljiva i da postoje načini zaobilaženja pojedinih evropskih pravila. Zbog toga politički pritisak za stroži nadzor investicija iz Kine u EU i dalje raste.
