Kamate već mesecima rastu i za dinarske i za kredite u evrima. Na evrokredite kakvih je većina stambenih zajmova, kamata je za godinu dana porasla za 3,5 odsto, a na dinarske zajmove sa varijabilnom stopom je kamata uvećana za 4,3 odsto u istom periodu.
Konkretno, 1. februara prošle godine, vrednost šestomesečnog (6m) Euribora, koji čini deo kamatne stope na uglavnom stambenim kreditima u evrima sa promenljivom kamatom, bila oko -0,5 odsto. Sada, godinu dana kasnije, ta vrednost iznosi tri odsto što je rast za 3,5.
U istom periodu, vrednost 6m Belibora, koji predstavlja deo kamatne stope kod dinarskih kredita sa promenljivom kamatom, početkom februara prošle godine bila je 1,2 odsto a sada iznosi 5,5 odsto što je rast za 4,3.
Zbog ovoga dužnicima ne samo da su porasle mesečne rate već im je i promenjena struktura otplate tako da im glavnica sporije opada, a udeo ukupne kamate koja se plaća, raste!
Ceh refinansiranja
Da bi pomogla dužnicima kojima je postalo teško da plaćaju rate Narodna banka Srbije je donela mere kojim se omogućava produženje roka otplate i to za gotovinske i potrošačke kredite najduže do devet godina, za auto-kredite do 11 godina, a stambene za dodatnih pet godina.
– U slučaju da podnosite zahtev za ovu vrstu ustupka, potrebno je da upoznate banku sa okolnostima koje negativno utiču na mogućnost da redovno izmirujete svoje obaveze prema banci, nakon čega banka procenjuje da li postoje posebne okolnosti koje su uticale na pogoršanje vašeg finansijskog položaja – objasnila je za Javni servis Srbbije Ivana Joksimović iz Sektora kontrole NBS.
Bankari kažu nema mnogo zainteresovanih. Klijenti su oprezni jer produženje može da se odobri samo jednom, bez dodatnog podizanja gotovine za razliku od klasičnog refinansiranja kredita. Drugi razlog je računica – da produženje otplate košta.
– To je jedno prepakivanje obaveza gde ćete vi sada plaćati manje, ali na kraju puta ćete efektivno platiti više. Na primeru za jedan prosečan kredit u Srbiji koji je 33.000-34.000 evra, ako ga produžite sa 10 na 15 godina, vi ćete u ovom momentu po ovim kamatnim stopama, platiti manje 100 evra mesečno anuiteta što je dobro, ali ćete kumulativno platiti do 6.500 evra više banci – ističe Nikola Stakić, profesor Univerziteta Singidunum.
Skaču i marže?
Na poskupljenje ne utiče samo to što NBS povećava referentnu kamatu. Istovremeno i banke dižu fiksni deo kamate, odnosno svoju maržu. I tako i svoje povećane materijalne troškove prebacuju na klijente.
– Prema mojim saznanjima, većina banaka nije podigla to. Upravo je to tržišna kategorija i svaka banka se bori za klijenta i uloga banaka je i da u ovakvim situacijama nastave kreditiranje i građana i privrede. Sad je samo stvar apetita i rizika koje žele da preuzmu. Moja poruka je – strpimo se još nekih šest meseci do godinu dana. Proći će ovo, a onda će rate ponovo početi da padaju – smatra generalni sekretar UBS Vladimir Vasić.
Problem je samo što i kamate i marže, kao što se dešava i sa cenama drugih proizvoda, mnogo brže i lakše porastu, ali teže idu nadole kada razlozi za poskupljenje prođu i gotovo nikada se ne vrate na početni nivo.
