Evropske zemlje suočavaju se sa novim talasom socijalnog nezadovoljstva. U Francuskoj, Italiji i Albaniji proteste su pratili ozbiljni sukobi i pljačke, dok su u drugim državama među glavnim razlozima okupljanja rast troškova stanovanja, inflacija i problemi u obrazovanju. Iako svaka zemlja ima svoje specifične okolnosti, zajedničke teme su sve izraženije: građani ukazuju na teškoće u svakodnevnom životu, a vlade se suočavaju sa pritiskom da pronađu odgovore na njihove zahteve.
Francuska je trenutno u središtu pažnje zbog nasilja koje je pratilo demonstracije proteklog vikenda. Protesti, koji su počeli zbog loših uslova u školama i nedostatka nastavnog kadra, proširili su se na nezadovoljstvo visokim troškovima života i merama vlasti. Pred nove demonstracije, francuske vlasti najavile su angažovanje 70.000 pripadnika snaga bezbednosti širom zemlje, uz ograničenja okupljanja i policijski čas u pojedinim delovima gradova. Materijalna šteta i posledice po poslovanje dodatno su pojačale zabrinutost zbog razvoja situacije, piše Euronews Srbija.
Međutim, protesti i nezadovoljstvo nisu ograničeni na Francusku. U Španiji je stambena kriza postala jedno od ključnih političkih pitanja, a prevremeni parlamentarni izbori zakazani su za 29. novembar, nakon što parlament nije podržao vladine mere u oblasti stanovanja. U Italiji su protesti zbog visokih troškova života i problema sa javnim uslugama bili praćeni nasiljem u Milanu, zbog čega su vlasti najavile dodatne bezbednosne mere, uključujući raspoređivanje još 500 vojnika.
Ozbiljni sukobi izbili su i u Albaniji, gde studenti i mladi traže promene u obrazovanju, bolje uslove studiranja i ostavku premijera Edija Rame. Tokom nekoliko dana protesta u Tirani i drugim gradovima povređeno je više od 150 ljudi, a privedeno je više od 150 osoba. U Grčkoj i Portugalu, kao i u drugim evropskim zemljama, pitanja stanovanja, troškova života i finansiranja obrazovanja takođe su u središtu javnih rasprava i protesta.
Zbog toga se aktuelna dešavanja ne mogu svesti na jednu zajedničku pobunu sa istim ciljevima. U pojedinim zemljama demonstracije su prvenstveno odgovor na socijalne i ekonomske probleme, dok su u drugima dobile i snažnu političku dimenziju. Zajednički izazov za evropske vlade jeste kako da odgovore na opravdane zahteve građana, a istovremeno zaštite javnu bezbednost i spreče nasilje.
Makronov odgovor i atmosfera straha u Parizu
Suočen sa nasiljem i pljačkama koje su pratile demonstracije, francuski predsednik Emanuel Makron zauzeo je čvrst stav uoči novih okupljanja. Poručio je da će vlasti ograničiti demonstracije koje nisu organizovale legitimne organizacije, posebno sindikati, i da će se razmotriti alternativne trase kako bi se zaštitili gradski centri, poslovne zone i javne zgrade.
Francuske vlasti najavile su da će u subotu širom zemlje biti angažovano oko 70.000 pripadnika policije i žandarmerije. U pojedinim gradovima uvedena su ograničenja okupljanja, dok je u Parizu odobrena ograničena trasa marša između Bastilje i Trga nacije. Policijski čas ostao je na snazi u pojedinim delovima prestonice. Mere su izazvale kritike dela političke javnosti i organizatora protesta, koji upozoravaju da se ne smeju ugroziti građanske slobode i pravo na mirno okupljanje.
Situaciju je dodatno zakomplikovala pucnjava u departmanu Ivlin, zapadno od Pariza, u kojoj je jedna osoba poginula, a više njih je povređeno, među njima i dvanaestogodišnja devojčica. Francuski ministar unutrašnjih poslova ocenio je da je reč o terorističkom zločinu, dok je slučaj preuzelo Nacionalno antiterorističko tužilaštvo. Prema dostupnim informacijama, osumnjičeni je muškarac star 39 godina, ranije poznat policiji. Vlasti su saopštile da napad nije zvanično povezan sa protestima, ali je dodatno pojačao zabrinutost u već napetoj bezbednosnoj situaciji.
Reporterka Euronewsa iz Pariza Estel Nilson Julien govorila je za Euronews Srbija o atmosferi u prestonici nakon višednevnih nemira.
„Ono što znamo je da je jedan čovek otvorio vatru iz vozila u kvartu na zapadu Pariza. Jedna osoba je poginula, a nekoliko je povređeno. Među kritično povređenima je jedna dvanaestogodišnja devojčica“, prenela je reporterka.
Govoreći o posledicama nemira, ona je istakla da je nedelja za nama bila izuzetno teška. Nasilje i pljačke dodatno su uznemirili građane i vlasnike radnji, dok se vlasti suočavaju sa kritikama zbog načina na koji su pripremile odgovor na proteste.
„Sproveden je policijski čas u oblastima gde je došlo do masovne pljačke, što jeste delimično smirilo situaciju. Država je okrivljena za bezbednosne propuste prošlog vikenda, i sada postoji snažan osećaj odgovornosti da se nasilje ne ponovi“, objasnila je Estel Nilson Julien.
Vojska je angažovana u okviru operacije „Sentinel“ radi zaštite strateških lokacija, među kojima je i Jelisejska palata, kako bi se policiji omogućilo da se više usmeri na održavanje javnog reda. Istovremeno, vlasnici prodavnica strahuju da bi novi talas nasilja mogao da donese dodatnu štetu.
„Zabrinuti su i kažu da policija možda neće moći da im pomogne. Napravili su lokalne WhatsApp grupe kako bi se međusobno upozoravali, a mnogi su daskama zatvorili izloge“, svedoči reporterka.
O ozbiljnosti situacije govori i podatak da su reporterka i njen snimatelj napadnuti dok su snimali pljačkaše. Prema njenim rečima, pojedini mediji zbog bezbednosnih rizika na teren sada izlaze isključivo u pratnji privatnog obezbeđenja.
Socijalni zahtevi, nasilje i politički ciljevi
Analitičari upozoravaju da je važno razlikovati socijalno nezadovoljstvo koje je pokrenulo proteste od nasilja i pljački koje su pratile pojedina okupljanja. Slobodan Zečević, direktor Instituta za evropske studije, smatra da bi preventivne mere francuskih vlasti, uključujući promenu trasa demonstracija, mogle da doprinesu smirivanju situacije.
„Dozvoljeno je samo sindikatima da organizuju uličnu šetnju, a rute su promenjene. Umesto dosadašnjeg okupljanja na Trgu republike, sada se kreće od Bastilje ka Trgu nacije. To je ruta gde ima manje ekskluzivnih radnji. Moja pretpostavka je da je to urađeno upravo zbog pljački, jer ako opljačkate Louis Vuitton, to je jedna priča, a ako opljačkate supermarket, to je potpuno druga“, rekao je Zečević za Euronews Srbija.
On ocenjuje da se mirnim protestima učenika i prosvetnih radnika pridružio deo mladih iz predgrađa i pripadnici ekstremno levih organizacija, čiji ciljevi, prema njegovom tumačenju, prevazilaze zahteve za boljim uslovima u školama i nižim troškovima života.
„Cilj nekih od njih, i tih ekstremno levih organizacija, nije samo pljačka. Njihov zapravo cilj je potpuno uništenje liberalnog kapitalizma u Francuskoj, promena sistema, neka vrsta revolucije“, objasnio je Zečević.
Prema njegovim rečima, pojedini učesnici otvoreno govore da žele da sruše postojeći sistem. Zečević navodi da su neke neformalne anarhističke i levičarske grupe povezane sa strankom Nepokorena Francuska Žan-Lika Melanšona, ali ističe da se kriza ne može rešiti samo represivnim merama. Vlast, kako ocenjuje, mora da pronađe odgovor i na stvarne socijalne probleme zbog kojih su protesti počeli.
Dragana Filipović, karijerna diplomata, smatra da su mogućnosti evropskih država da ublaže nezadovoljstvo dodatno ograničene ekonomskim okolnostima. Ona podseća da su protesti deo političkog života u zapadnoj Evropi, ali upozorava da vlade imaju sve manje prostora za nova izdvajanja.
„Države obično ovakve situacije rešavaju nekim novim davanjima ili ulaganjima. Ali u Francuskoj, ako se upumpa novi novac, javni dug će biti još veći, a budžet u još većem problemu“, objasnila je Filipović, praveći razliku između socijalnih zahteva sindikata i pljački koje su pratile deo demonstracija.
Pitanje stranog uticaja i političkih posledica
Filipović je otvorila i pitanje mogućeg stranog mešanja u unutrašnje poslove evropskih država, navodeći da se u političkim raspravama u Francuskoj i Italiji postavlja pitanje da li spoljni akteri pokušavaju da iskoriste postojeće nezadovoljstvo. Takve tvrdnje, međutim, zahtevaju potvrdu kroz konkretne dokaze i rezultate istraga.
„Traži se od obaveštajnih službi istraga o eventualnoj umešanosti ruskog faktora u destabilizaciju tih zemalja. Iz šireg ugla gledano, ni Amerika, ni Rusija, ni Kina ne žele snažnu Evropu. Svaka destabilizacija Evrope zapravo se uklapa u tu veću sliku tih jakih međunarodnih faktora kojima možda i odgovara ovakva situacija iz njihovih spoljnopolitičkih ciljeva“, rekla je Filipović.
Kada je reč o političkim posledicama, ona procenjuje da bi nezadovoljstvo aktuelnom situacijom moglo da ide u prilog desničarskim političkim opcijama, poput stranke Marin Le Pen u Francuskoj. Ipak, dodaje da birači u ozbiljnim demokratskim sistemima često traže stabilnost kada se društvo suoči sa produženom krizom.
Filipović je posebno izdvojila Albaniju, gde su protesti usmereni i na političku odgovornost vlasti. Prema njenoj oceni, tamošnje demonstracije imaju drugačiju dinamiku od protesta u državama članicama Evropske unije.
„Protesti u Albaniji su bitno različiti. Tamo imamo situaciju gde se na nivou političke elite privatni interes prikazuje kao nacionalni, što dovodi do ogromne sumnje u državnu korupciju. Tu postoji direktan politički zahtev za smenom vlade“, zaključila je Filipović.
Albanski premijer Edi Rama nastojao je da proteste predstavi i kao deo šireg političkog sukoba, dok studenti i mladi ističu zahteve koji se odnose na uslove studiranja, troškove obrazovanja i mogućnosti zapošljavanja. Tok događaja pokazuje da se slični oblici nezadovoljstva u različitim zemljama ne mogu objasniti jednim uzrokom niti posmatrati kao jedinstven pokret.
Protesti širom Evrope tako stavljaju vlade pred dvostruki izazov: da odgovore na probleme koji pogađaju građane i da obezbede da se mirna okupljanja ne pretvore u nasilje. Dugoročni odgovor neće zavisiti samo od bezbednosnih mera, već i od toga da li će vlasti uspeti da ponude uverljiva rešenja za visoke troškove života, stanovanje, obrazovanje i poverenje u institucije.
E.M.
