Dok veštačka inteligencija menja način na koji radimo i sve češće se govori o poslovima koji bi mogli da nestanu, evropsko tržište rada pokazuje drugačiju sliku. Kompanijama širom Evrope sve više nedostaju ljudi koji mogu da popune postojeća radna mesta.
Prema analizi kompanije BestBrokers, zasnovanoj na podacima Eurostata i evropske mreže za zapošljavanje EURES, poslodavci širom Evrope oglasili su više od 10 miliona slobodnih radnih mesta u periodu od aprila 2025. do marta 2026. godine.
POTRAŽNJA ZA TEHNIČKIM RADNICIMA
Najveća potražnja bila je za tehničkim radnicima, za koje je bilo otvoreno 731.953 pozicije.
Na drugom mestu bili su administrativni i kancelarijski stručnjaci sa 630.033 slobodna radna mesta, zatim metalci i radnici u mašinskoj industriji sa 596.701 pozicijom, operateri mašina i postrojenja sa 522.808 i vozači i radnici u transportu sa 519.386 otvorenih mesta.
Ove profesije zajedno čine gotovo tri miliona slobodnih radnih mesta. Informatički stručnjaci, iako veoma traženi, zauzeli su šesto mesto sa oko 375.000 otvorenih pozicija.
Podaci tako pokazuju da evropskoj privredi nisu potrebni samo stručnjaci za nove tehnologije. Velika je potražnja i za ljudima koji proizvode, popravljaju, prevoze i održavaju sisteme bez kojih svakodnevno funkcionisanje privrede nije moguće.
Potražnja se razlikuje od zemlje do zemlje. U Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Češkoj i Rumuniji tehnički radnici su među najtraženijim zanimanjima, dok je u Finskoj posebno velika potreba za ICT stručnjacima.
VELIKA POTRAŽNJA ZA ZDRAVSTVENIM RADNICIMA
Zdravstvo postaje sve veći izazov za Evropu koja stari. Švedska, Švajcarska, Norveška i Lihtenštajn beleže veliku potražnju za zdravstvenim radnicima, dok su nastavnici među traženijim zanimanjima u Poljskoj, Bugarskoj i Estoniji. U zemljama poput Španije, Portugalije, Malte, Danske, Slovačke, Mađarske i Islanda posebno su traženi radnici u sektoru ličnih usluga.
Istovremeno, neke zemlje beleže značajan rast zaposlenosti. Španija je između prvog kvartala 2025. i prvog kvartala 2026. povećala broj zaposlenih za oko 430.000, dok su Portugalija, Grčka, Hrvatska i Kipar takođe zabeležili rast.
Nasuprot tome, u pojedinim zemljama broj zaposlenih je smanjen. Turska je izgubila oko 392.000 zaposlenih, dok su pad zabeležile i Nemačka, Italija, Slovačka, Mađarska, Slovenija i Srbija.
VEŠTAČKA INTELIGENCIJA NIJE JEDINI IZAZOV
Upravo tu se vidi jedan od najvećih paradoksa evropskog tržišta rada: istovremeno postoje milioni slobodnih radnih mesta i manjak ljudi koji mogu da ih popune. Demografsko starenje, odlazak radne snage i sporiji privredni rast dodatno produbljuju problem, posebno u centralnoj i jugoistočnoj Evropi.
Veštačka inteligencija zbog toga nije jedini izazov. Evropa istovremeno mora da pronađe radnike za tradicionalne sektore i da obrazuje stručnjake koji će omogućiti dalji tehnološki razvoj.
Budućnost tržišta rada zato neće pripadati samo programerima i stručnjacima za veštačku inteligenciju. Biće potrebni i tehničari, medicinski radnici, vozači, nastavnici, inženjeri i zanatlije.
Zbog nedostatka radne snage Evropska unija je pokrenula i EU Talent Pool, platformu namenjenu povezivanju evropskih poslodavaca sa radnicima iz zemalja van EU.
Evropa, dakle, ne ostaje bez poslova. Sve veći problem postaje to što nema dovoljno ljudi koji mogu da ih rade.
E.M.
