BRISEL – Završetak dvanaestočasovnog samita lidera Evropske unije ostavio je gorak ukus u međunarodnoj javnosti. Dok se dva rata razbuktavaju na samom pragu Evrope, najmoćniji ljudi kontinenta – uključujući Fridriha Merca, Emanuela Makrona i Đorđu Meloni – ostali su, prema pisanju portala Politico, praktično paralizovani i nesposobni za bilo kakvu konkretnu akciju.
Između Irana i Ukrajine: Mnogo reči, nula evra
Samit je pokazao duboke unutrašnje podele koje blokiraju ključne odluke:
Ukrajina na čekanju: Četiri godine nakon ruske invazije, EU i dalje ne uspeva da prevaziđe nesuglasice i odobri paket od 90 milijardi evra pomoći Kijevu.
Iranski čvor: Iako Teheran direktno remeti evropsko snabdevanje energijom, evropski lideri su priznali da nemaju ni uticaja ni volje za značajniju intervenciju. Jedan visoki zvaničnik je potvrdio: „Nije bilo spremnosti da se uopšte sedne za pregovarački sto po pitanju Irana“.
Merca brine ekonomija: Nemački kancelar Fridrih Merc navodno se žalio da fokusiranje na Bliski istok skreće pažnju sa „posustale evropske ekonomije“, što je i bio primarni razlog okupljanja.
Nadrealne teme: Rakete padaju, Brisel broji CO2
Dok Kijev napada ruske fabrike aviona, a Teheran gađa susede, evropski lideri su sate trošili na – doradu sistema dozvola za emisiju ugljenika (ETS).
„U ovim problematičnim trenucima, važnije je nego ikad održati međunarodni poredak zasnovan na pravilima. Alternativa je haos“, poručio je predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta, ali se na tim rečima, prema ocenama analitičara, sve i završilo.
„Svet je izgledao veoma drugačije u Alden Biesenu“, rekao je jedan zvaničnik EU, misleći na prošlomesečni sastanak u belgijskom dvorcu fokusiran na konkurentnost, koji je trebalo da postavi temelje za ovaj samit.
To je bilo pre rata s Iranom i dileme oko finansiranja Ukrajine, do koje je došlo nakon što je mađarski premijer Viktor Orban odustao od obećanja da će odobriti zajam, čime je agenda drastično promenjena.
Geopolitička marginalizacija
Analitičari ističu da je nesposobnost bloka da preuzme vođstvo u međunarodnim poslovima retko bila ovako očigledna. Dok se Donald Tramp u Vašingtonu „šali“ o napadu na Perl Harbor sa japanskom premijerkom, Evropa se bavi unutrašnjom birokratijom umesto da demonstrira geopolitičku moć u trenutku kada se globalna energetska mapa menja.
Kako se ovo odražava na Srbiju?
Ova blokada u Briselu direktno utiče na nas:
Cena nafte: Nemogućnost EU da utiče na Iran drži cenu barela na rekordnih 112 dolara.
Oslanjanje na SAD: Upravo zato je „dobar glas“ iz Vašingtona o licenci za NIS bio presudan – Brisel trenutno nema jedinstven mehanizam da nam pomogne.
M. D.
