Kalas je najavila da predsednik Evropskog saveta Antonio Košta intenzivno radi na pronalaženju rešenja oko pozicije Mađarske u vezi zajma za Ukrajinu. Istovremeno, EU članice vrše pritisak na Budimpeštu da se uključi u realizaciju dogovorenih finansijskih aranžmana, naglašavajući da postoje alternativna rešenja, ali da je cilj postizanje sporazuma koji se poštuje bez kršenja evropskih pravila.
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, upozorila je danas da je zaustavljanje eskalacije sukoba na Bliskom istoku prioritet EU, posebno nakon što su iranski napadi na energetsku infrastrukturu Katara dodatno pogoršali stanje u regionu. Prema njenim rečima, trenutna nesigurnost ugrožava globalno snabdevanje naftom, gasom, đubrivom i hranom, posebno u Aziji i Africi. Evropska unija, u saradnji sa Ujedinjenim nacijama, radi na obezbeđivanju bezbednog prolaza brodova kroz Ormuski moreuz, koji je od ključnog strateškog značaja.
Govoreći o Ukrajini, Kalas je naglasila da sukobi na Bliskom istoku i rat u Ukrajini nisu izolovani, već međusobno povezani, te da Rusija profitira od destabilizacije oba regiona. EU, dodala je Kalas, nastavlja da pruža finansijsku i diplomatsku podršku Ukrajini, uključujući realizaciju dogovorenog zajma iz decembra prošle godine.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta radi na pronalaženju rešenja u vezi sa pozicijom Mađarske, koja je blokirala isplatu dela zajma, a Kalas je istakla da su ministri spoljnih poslova članica EU vršili snažan pritisak na Budimpeštu kako bi se pronašla kompromisna rešenja. “To je bio konstruktivan pristup, ali u vreme izbora politički interesi ponekad nadjačaju racionalnost”, rekla je Kalas.
Kalas je takođe istakla podršku civilnom društvu u Iranu, naglašavajući da su Iranci ti koji sami treba da odluče o svojoj budućnosti, i osudila represivne prakse iranskog režima. Evropski samit u Briselu, kako je dodala, fokusiraće se na ključne teme: eskalaciju sukoba na Bliskom istoku, situaciju u Ukrajini, evropsku konkurentnost, bezbednost, migracije i jačanje odbrambene spremnosti EU, uključujući razvoj evropske odbrambene industrije i napredak u oblasti migracija i azila.
Ovim potezima EU nastoji da balansira između pružanja hitne pomoći Ukrajini, očuvanja regionalne stabilnosti i zaštite globalnih snabdevnih lanaca, istovremeno insistirajući na poštovanju evropskih pravila i nacionalnih interesa država članica.
M. T.
Foto: Tanjug/Council of the European Union
