Evropski parlament održao je u Strazburu zajedničku raspravu o evropskoj budućnosti zemalja Zapadnog Balkana, tokom koje su predstavljeni i razmatrani izveštaji o napretku država regiona na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.
U raspravi je ocenjeno da je Crna Gora trenutno najnapredniji kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, uz procene da bi mogla da postane punopravna članica već 2028. godine. Ipak, poslanici su upozorili da se ta zemlja suočava sa spoljnim uticajima i hibridnim pretnjama koje mogu da ugroze poverenje građana i usporе evropski put.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru Marijan Šarec istakao je da se proces proširenja više ne posmatra isključivo kroz ispunjavanje tehničkih kriterijuma, već i kao pitanje strateške bezbednosti i stabilnosti Evropske unije.
– U prošlosti smo proširenje shvatali samo tehnički, a sada je ono strateška investicija u našu stabilnost. Zato su strane pretnje, hibridni ratovi i slične teme uključeni u ovaj izveštaj, jer potkopavaju poverenje javnosti – rekao je Šarec.
On je naglasio da su dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja ključni za napredak Zapadnog Balkana, ocenivši da je budućnost regiona u stabilnosti, saradnji i evropskim integracijama.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da je napredak Crne Gore omogućio početak pripreme pristupnog ugovora sa Evropskom unijom.
– Napredak Crne Gore doveo nas je do toga da počnemo sa pisanjem njihovog ugovora o članstvu, prvog posle 17 godina. To će biti nova generacija ugovora. Reč je o koracima koje nismo videli još od pristupanja Hrvatske – rekla je Kos.
Među državama koje predvode proces evropskih integracija pomenuta je i Albanija. Evropski poslanici ocenili su da je Tirana ostvarila značajan napredak, ali da se i dalje suočava sa izazovima kao što su politička polarizacija, potreba za doslednijim sprovođenjem antikorupcijskih reformi i jačanjem vladavine prava.
Sa druge strane, Bosna i Hercegovina ocenjena je kao jedna od najmanje pripremljenih zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Tokom rasprave ukazano je na duboko politički podeljeno okruženje, institucionalne blokade i kontinuirane tenzije između različitih nivoa vlasti, što predstavlja ozbiljnu prepreku reformskom procesu.
Učesnici rasprave saglasili su se da evropska perspektiva Zapadnog Balkana ostaje otvorena, ali su naglasili da će tempo približavanja Evropskoj uniji zavisiti pre svega od sprovođenja reformi, jačanja demokratskih institucija, vladavine prava i usklađivanja sa evropskim standardima.
E.M.
