STRAZBUR – Evropski parlament (EP) usvojio je danas na plenarnom zasedanju u Strazburu Rezoluciju o Srbiji za 2025. godinu, koju je izradio novoizabrani specijalni izvestilac za Srbiju, hrvatski evroposlanik Tonino Picula. Iako ovaj dokument, kao i sve dosadašnje rezolucije, nema pravno obavezujući karakter već predstavlja političke smernice i stav Evropskog parlamenta, on donosi do sada najviše tonove političkog uslovljavanja i kritika na račun zvaničnog Beograda.
Usvajanje ove rezolucije, zabeleženo ove srede, 8. jula 2026. godine, produbilo je politički jaz između Brisela i Beograda, posebno nakon jučerašnjih oštrih reakcija srpskog državnog vrha na Piculine stavove o evropskim reformama.
Glasanje u Strazburu pokazalo je jasnu matematičku većinu unutar evropskih političkih grupacija koje podržavaju oštriji kurs prema Srbiji.
Kako su glasali evroposlanici: Izveštaj prošao sa 468 glasova
Dokument koji je mesecima unazad izazivao kontroverze i neslaganja prošao je kroz skupštinsku proceduru sledećim bilansom glasova:
Ubedljiva većina „za“: Izveštaj Tonina Picule zvanično je usvojen sa 468 glasova evropskih poslanika.
Otpor i uzdržanost: Protiv usvajanja rezolucije glasalo je 116 evroposlanika (uglavnom iz redova desničarskih i suverenističkih frakcija), dok je 79 članova Evropskog parlamenta ostalo uzdržano prilikom glasanja.
Odbijen bizarni amandman austrijskog poslanika o „sistemu Medvedev-Putin“
Sama debata pre glasanja donela je i jedan krajnje neobičan pokušaj dodatnog pritiska na predsednika Srbije, koji je na kraju ipak doživeo neuspeh.
Neposredno pre nego što su evroposlanici pritisnuli tastere, evroposlanik iz Austrije Helmut Brandšteter podneo je usmeni amandman na tekst rezolucije. Ovaj amandman bio je direktno usmeren na političku budućnost Srbije, a povod je bio taj što je predsednik Aleksandar Vučić ranije nagovestio da bi na narednim parlamentarnim izborima mogao da se kandiduje za funkciju premijera, što je Brandšteter u Strazburu uporedio sa čuvenom ruskom rokadom po „sistemu Medvedev-Putin“. Međutim, ovaj usmeni amandman nije dobio potrebnu podršku i ekspresno je odbijen. Sa druge strane, sam Piculin tekst je ostao nepromenjen i pun kritika – navodi se da je Srbija postigla samo „određeni nivo pripreme“ i da je tek „delimično primenila preporuke Evropske komisije“, dok su osnovne obaveze Beograda u ključnim oblastima ostale uglavnom neispunjene, što je i bio povod da se Picula juče usprotivi otvaranju novih pregovaračkih klastera.
M. D.
