Nekada se na velikim festivalima jelo ono što je najbrže: hot-dog, pomfrit, pica parče, možda kokice i sok. Hrana je bila praktična pauza između nastupa, a ne razlog da se o festivalu dodatno priča. Danas se to menja. Muzički festivali sve više postaju i mali gastronomski sajmovi.
Eater je pisao o vodiču za hranu na njujorškom festivalu Governors Ball 2026, koji se održava u Flushing Meadows Corona Parku, sa velikom ponudom lokalnih i internacionalnih ukusa. U ponudi se pominju pierogi, ekvadorski ražnjići, takosi, kantonsko-američka jela, havajsko-filipinski musubi, matcha deserti, krofne i palete.
Ovo je zanimljivo jer pokazuje da publika više ne želi samo binu i ozvučenje. Želi ceo doživljaj: hranu, piće, fotografiju, mesto za sedenje, nešto što može da se proba i prepriča. Festival tako postaje dnevni izlet, a ne samo ulaznica za koncert.
Kod nas se sličan trend vidi na muzičkim i gradskim manifestacijama, gde se sve više traži bolja ulična hrana, lokalni proizvođači, kraft proizvodi, deserti i raznovrsnija ponuda. Posetioci žele nešto više od pljeskavice iz nužde, iako dobra pljeskavica uvek ima svoje mesto.
Najbolje festivalske hrane imaju jednu osobinu: mogu se jesti u hodu, ali ne deluju kao kompromis. Dobre su dovoljno da ih čovek zapamti i kada muzika prestane.
Možda je to nova formula događaja: dobar izvođač dovede publiku, ali dobra hrana produži dan i napravi atmosferu. A kada se muzika, društvo i ukusi spoje, festival postaje nešto više od rasporeda nastupa.
S.B.
