Nekada se uspeh filmske industrije merio prilično jednostavno: bioskopska blagajna, televizijska gledanost, po koji kultni citat i stvar završena. Danas je računica mnogo zapetljanija. Publika i dalje prati velike događaje, ali ih prati rasuto — malo na TV-u, malo na telefonu, malo kroz klipove, komentare i mimove koji žive duže od same ceremonije.
Reuters navodi da je ovogodišnju dodelu Oskara u SAD gledalo 17,9 miliona ljudi, što je pad od 9 odsto u odnosu na prethodnu godinu, ali je istovremeno društveni angažman porastao 42 odsto i premašio 184 miliona impresija. To savršeno opisuje novu filmsku industriju: ljudi nisu nestali, samo više ne sede svi u istom medijskom redu. Film se danas ne troši u jednom komadu, već u talasima — premijera, reakcije, isečci, rasprave, trendovi, strimovanje. U tom smislu industrija zapravo ne gubi publiku toliko koliko gubi staru naviku publike. A to tera i studije i platforme da razmišljaju drugačije: nije dovoljno da sadržaj bude dobar, mora i da ostavi digitalni trag koji traje.
S.B.
