FORMIRANJE ZSO JE PRAVNA OBAVEZA PRIŠTINE!

On razume zašto Beograd ne uvodi sankcije Moskvu, ali kaže da je samo na Srbiji da odluči hoće li to da uradi ili ne.

Kako bi vi ocenili trenutnu diplomatsku inicijativu i realnost formiranja Zajednice srpskih opština uzimajući u obzir da neprestano odbijanje Aljbina Kurtija da to učini?

Kao prvo ovo je bolo teško pitanje koje je tu već nekoliko godina. Mi veoma pozdavljamo inijcativu koju su pokrenuli Evropljani u takozvanom francusko-nemačkom planu. Mi vidimo to kao osnovu eventualnog sporazuma koje je bazirano na mnogo davanja i uzimanja i on neće biti nikome lak. Moram da kažem da je srpska strana kao što je i pre radila došla pripremljena i kosntruktivna i nadam se da svi to mogu da budu. To mora da bude urađeno na osnovama okvirnog plana koji su Evropljani predložili i da se potom radi na tome nastavi. Veoma sam zadovoljan kako se srpska strana nosi sa tim, ali nisam u poziciji da komentarišem kako se to rešava u Prištini osim da kažem da verujem da je pravi način za rešavanje problema i da dodam još jednom da sam veoma zadovoljan koliko je srpska strana konstruktivna u svemu ovome.

U zajedničkom saopštenju dvojice visokih američkih diplomata koji su nedavno bili u Beogradu Dereka Šola i Gabriela Eskobara stoji da je ispunjavanje kosovske obaveze o formiranju ZSO ne podriva propise koje po kojima funkcioniše Priština. Da li smo sada napokon bliže formiranju te zajednice?

Mislim da su SAD bile veoma jasne u više navrata, a i gospodin Eskobar je bio veoma jasan da mi podržavamo i verujemo da to mora da se dogodum a to je formiranje ZSO. To nije bilo samo u Briselskom sporazumu to imamo i u tačkama 1,2,3, 4,5 i 6 u Briselu. To je pravna obaveza. Oni koji su bili ukljućeni u Briselske sporazume, pre svih Beograd i Priština, to je za njih pravna obaveza kojoj moraju da se povinuju. To mora da se dogodi. Izjavu koji ste videli ne iznosi samo stavove Šolea i Eskobara već to predstavlja američku politiku da mora da se uradi. Očigledno da nam predstoji posao. To je deo koji se odnosi samo na kosovsku javnost, ali svako ko to pročita može jasno da vidi da SAD to podržavaju i da to mora da se uradi.

Mnogi ovde u Srbiji ne veruju da će Aljbin Kurti učiniti bilo šta da zaštiti srpsku manjinu ne samo na severu KiM ili bilo gde na KiM. Da li možda Bajdenova administracija da učini nešto po tom pitanju da ga jače pritisne?

Znam da se dosta trude da svi shvate da je ovo budućnost. Srpska zajednica na Kosovu živi već vekovima, vekovima i oni imaju pravo da znaju kakva će njihova budućnost biti. Mislim da je ZSO pravi način da se nastavi i svi oni koji su uključeni, mi jesmo, kao i Evropljani, moramo da osiguramo da se ti eventualni sporazumi na pravi način primene. Ne želim da pričam o garantima u ovom trenutku, ali zaista verujem u njih jer je i Amerika ovde donela svoju ugled kao i Evropljani. Mi veoma tesno sarađujemo sa Evropom od njih nemamo boljeg saveznika na celom svetu. Verujem da kad se jednom postigne dogovor da će on na pravi način biti i primenjen.

Mi svi ovde čujemo izraz normalizacija odnosa između Beograda i Prištine. U diplomatskom rečniku šta tačno normalizacija znači? Da li dijalog pomaže u tome i da li on može da reši fundamentalne probleme između Beograda i Prištine ili govorimo o još jednom nizu pregovora i dogovora?

Mislim da na kraju svi govorimo o procesu korak po korak. Svi oni koji su naučili da hodaju znaju da su prvo morali da nauče da puze. Govorimo o procesu gde moramo da smanjim tenzije. Toliko ima tenzija koje okružuju sva pitanja i to sigurno ne pomaže ni Srbiji, ni Kosovu. Mislim da bi te tenzije trebalo smanjiti i da se napravi neki proces normalnosti. Kada ljudi idu na granični prelaz da ne dožive iznenađenje da ne mogu da prođu kao što bi trebali. Normalizacija upravo znači to da se postigne neka normalna situacija. Da se pogleda malo dalje, znamo koja su ta eventualna nadanja da se postigne puno normalizacija odnosa, ali za sada je to više proces korak po korak. Bilo je previše tenzija, previše kriza i mislim da je važno da se razume da moramo da rešimo sve stvari, a neke od tih stvari smo trebali da rešimo znatno ranije uključujući ZSO. Želimo da vratimo ljude u institucije, Srbe da se vrate u institucije, da postignemo neki nivo normalnosti kako bi mogli da nastave sa nadom i verom u budućnost.

Da pređemo sada na jednu temu koja je preokupirala svet, a to je rat između Rusije i Ukrajine. SAD su odlučile da pošalju svoj glavni borbeni tenk, Nemačka takođe. Da li sada govorimo o intenziviranju rata koji bi doveo do još razaranja i smrti? Da li će to promeniti situaciju na frontu i gde je tome kraj?

Ovaj rat je pokrenula Rusija, koja je napala svog suseda. Oni su to započeli i mogu da završe danas ako to žele. Mi bi naravno voleli da vidimo kraj ovog rata, ali takođe bili smo veoma jasni da ćemo Ukrajincima dati sve što im je potrebno da se odbrane. Znam da to Rusija argumentuje rečima da neki drugi rade to umesto njih. Ne, to je ukrajinski narod koji se bori i mnogi od njih umiru svakog dana za slobodu i nezavisnost svoje zemlje. Sve što im treba, mi ćemo to proceniti i videti da li možemo da im pomognemo. Naš zaključak je da tenkovi uključujući ekstremno sposobbe nemačke tenkove Leopard 2 i američke tenkove Abrams i britanske tenkove Čelendžer je upravo to što im treba na bojnom polju. Rat je strašna stvar, video sam ga izbliza. Nema ništa dobro u njemu. Veleli bi da vidimo njegov kraj, a to ne znači da ćemo prestati da pomažemo naše ukrajinske prijatelje. Ljudi nas pitaju koliko će to dugo raditi, a odgovor koliko god je to potrebno.