BEČ – Završni blok prvog polufinala 70. „Pesme Evrovizije”, održanog u utorak, 12. maja 2026. godine, doneo je kulminaciju muzičkog, ali i političkog pritiska koji prati ovogodišnji festival. Nastupi predstavnika Izraela, Nemačke, San Marina, Belgije, Poljske i Litvanije zaokružili su listu kandidata u atmosferi koja je bila daleko od uobičajenog slavlja.
Najveću pažnju, ali i najburnije reakcije, izazvao je nastup izraelskog predstavnika Noama Betana, koji je izveo pesmu „Michelle”. Dok je Betan na sceni pokušavao da fokus zadrži na baladi, iz dvorane su se čuli glasni zvižduci, uprkos naporima organizatora da upotrebom tehnologije u prenosu minimalizuju buku. Njegov boravak u Beču obezbeđuju specijalne jedinice austrijske policije, što je nivo sigurnosti koji do sada nije viđen u istoriji takmičenja.
Potpuni kontrast donela je nemačka zvezda Sara Engels, čija je pesma „Fire” opravdala naziv uz spektakularnu pirotehniku i moćan vokal. Nemačka je ove godine poslala afirmisanu umetnicu koja je suvereno zavladala scenom. Sličnu energiju, ali uz prepoznatljiv šmek osamdesetih, doneli su predstavnici San Marina – pevačica Senit i legendarni Boj Džordž. Njihov zajednički nastup za pesmu „Superstar” uneo je autentičnu harizmu svetske pop ikone, što je izazvalo opšte oduševljenje u dvorani.
Belgijska predstavnica Essyla izvela je pesmu „Dancing on the Ice”, uz vizuelne efekte koji su scenu pretvorili u zaleđenu površinu, dok je Alicja iz Poljske numerom „Pray” donela duboku ispovest i moćan gospel prizvuk. Listu je upotpunio Lion Ceccah iz Litvanije sa vrelim latino ritmom pesme „Solo Quiero Mas”, pokazujući da se Litvanci ove godine oslanjaju na moderan klupski zvuk koji je publiku u „Štathaleu” podigao na noge.
Iako su umetnički nastupi bili na vrhunskom produkcijskom nivou, prvo polufinale u Beču ostaće upamćeno po dubokim podelama. Dok su fanovi čekali rezultate glasanja, ispred dvorane su nastavljeni protesti, čineći 70. izdanje festivala najkontroverznijim u sedam decenija dugoj istoriji.
N.V.
