Ove godine navršilo se petnaest godina od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom (SSP). Od tada pa do danas, Srbija se nezaustavljivo kreće ka punopravnom članstvu u zajednici evropskih naroda.
Na početku primene sporazuma, pred zvanični Beograd su ispostavljeni čisto politički zahtevi poput onog o ostvarenju pune saradnje sa Haškim tribunalom. Zahvaljujući skromnim pregovaračkim sposobnostima “demokratske” vlasti, uspešna i velika priča o Srbiji kao ravnopravnom partneru Evropske unije morala je da sačeka još neko vreme.
Promena vlasti dala je novi zamajac evropskom putu Srbije. Dolazak na vlast Srpske napredne stranke (SNS) ponovo je pokrenuo proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Tako je već u aprilu 2013. godine pod pokroviteljstvom EU potpisan istorijski Briselski sporazum između Beograda i Prištine.
Od tada pa do danas, Srbija se nezaustavljivo kreće ka punopravnom članstvu u zajednici evropskih naroda. Ubrzo je formiran Savet za implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), a potom je glavni pregovarač Srbije o članstvu s EU Tanja Miščević ocenila uspešnim prvi bilateralni „skrining” o usaglašenosti srpskih propisa s pravnom tekovinom Evropske unije na polju nadzora trošenja budžetskih i drugih javnih sredstava.
Srbija je u pregovorima sa Evropskom unijom otvorila 22 od ukupno 35 poglavlja – koja su obuhvatala oblasti u kojima Srbija mora da ispuni zadate kriterijume kako bi postala članica EU. U međuvremenu se 2020. prešlo na pregovore kroz takozvane klastere, kada je Evropska unija usvojila novu metodologiju proširenja.
Dotadašnjih 35 poglavlja grupisano je u šest klastera – vladavina prava, tržište, ekonomija, zelena agenda, poljoprivreda i spoljni odnosi. Kako bi klaster bio otvoren, potrebno je da EU prepozna napredak pri usaglašavanju srpskih zakona sa evropskim u određenoj oblasti.
Srbija je za šest poglavlja predala pregovaračke pozicije i one čekaju odobrenje Evropske unije; radi se na pripremi merila za otvaranje tri poglavlja, za dva je izveštaj o ispunjenosti merila predstavljen Uniji, a Poglavlje 31 – Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika – još uvek čeka da Unija usvoji Izveštaj o skriningu.
Poslednji slučaj ne iznenađuje imajući u vidu spoljnu politiku Unije u pogledu rata u Ukrajini i stava Srbije o ovom pitanju.
