Italija je danas gotovo stala – generalni štrajk koji je proglasio najveći sindikat CGIL zahvatio je gotovo sve sektore, od saobraćaja i javnih službi do škola i zdravstva, uz masovne proteste širom zemlje. Radnici poručuju da su nezadovoljni budžetskim merama vlade i traže snažnije socijalne garancije.
Crni petak za Italiju koja se danas našla u gotovo potpunoj blokadi. Generalni štrajk, koji je proglasio najveći italijanski sindikat CGIL, zahvatio je javni i privatni sektor, dok se protesti održavaju u Rimu, Milanu, Firenci, Napulju i drugim velikim gradovima.
Radnici zahtevaju povećanje plata i penzija, obustavljanje podizanja starosne granice za penzionisanje, borbu protiv nesigurnog rada, pravedniju poresku reformu i veća ulaganja u zdravstvo i obrazovanje.
Posebno ističu neslaganje sa rastom troškova za vojsku.
Štrajk je u redu, ali ne petkom
Predsednik CGIL-a Mauricio Landini poručuje da štrajk „nije politički“, dok premijer Mateo Salvini kritikuje što je protest organizovan baš u petak, dan koji najviše utiče na saobraćaj i privredu.
Saobraćaj je značajno poremećen: vozovi su obustavljeni od ponoći do 21 sat, uz minimalne usluge u jutarnjim i večernjim terminima.
Lokalni prevoz širom zemlje trpi velike prekide, iako u Rimu gradski prevoz danas radi normalno. U Milanu, metro linija M3 ne saobraća od 8.45 do 15 sati, dok su pojedine autobuske linije preusmerene. Avionski saobraćaj ostaje neometan, piše RTS.
Veliko nezadovoljstvo, ulica rešenje
Prekidi su mogući i u školama, bolnicama i javnim službama.
Najveći skupovi održavaju se u Firenci, Rimu i Milanu, gde hiljade demonstranata marširaju ulicama, uz završne govore sindikalnih lidera.
Vlada premijerke Đorđe Meloni promoviše budžetsku meru vrednu između 18 i 19 milijardi evra, ističući socijalni karakter paketa, podršku porodicama, smanjenje poreza i ulaganje u zdravstvo.
Ipak, sindikati i opozicija smatraju da mera ne pruža potrebnu zaštitu radnicima i penzionerima, ne rešava problem nesigurnih poslova i ne ulaže dovoljno u javne servise.
CGIL zaključuje da budžet „ne štiti realna primanja i ne prati rast inflacije“, te da je izlazak na ulice bio jedini način da se čuje glas radnika i penzionera u trenutku kada, kako sindikat poručuje, „Italija stoji jer su ljudi nezadovoljni“.
