Svetska ekonomija suočava se sa novim rizicima zbog geopolitičkih tenzija i rasta cena energenata, upozorila je direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva. Prema njenim rečima, vlade moraju da razvijaju otpornije ekonomske politike i budu spremne na nepredvidive scenarije koji mogu uticati na inflaciju, rast i finansijsku stabilnost.
Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva izjavila je na ekonomskom simpozijumu u Tokiju da globalna ekonomija ulazi u period povećane neizvesnosti zbog geopolitičkih sukoba i energetskih šokova. Prema njenim rečima, rat na Bliskom istoku može imati značajne posledice po tržišta, inflaciju i tempo ekonomskog rasta širom sveta.
Georgijeva je naglasila da bi trajniji rast cena energenata od oko 10 odsto tokom jedne godine mogao povećati globalnu inflaciju za približno 40 baznih poena, dok bi istovremeno usporio privredni rast.
Ona je upozorila da ekonomski šokovi mogu uslediti i nakon završetka konflikta, zbog čega vlade moraju da ostanu u stalnoj pripravnosti. „U ovom novom globalnom okruženju potrebno je razmišljati i o nezamislivim scenarijima i pripremiti se za njih“, poručila je direktorka MMF-a.
Georgijeva je posebno istakla da zemlje koje snažno zavise od uvoza energenata, poput Japana, mogu dodatno osetiti posledice rasta cena nafte. Japan, koji oko 90 odsto svojih naftnih potreba pokriva iz regiona Bliskog istoka, već se suočava sa rizikom od stagflacije zbog kombinacije rasta cena energenata i slabljenja jena.
Direktorka MMF-a preporučila je državama da jačaju institucionalne kapacitete, razvijaju politike koje podstiču investicije privatnog sektora i održavaju fiskalni prostor za intervencije u kriznim situacijama. Kako je naglasila, stabilne institucije i fleksibilne ekonomske politike ključni su za otpornost ekonomija u uslovima globalnih šokova.
